RSS

You are here

Грађевинарство ће и после епидемије корона вируса бити мотор развоја Србије

Завршетак великих инфраструктурних пројеката и отпочињање нових, као и стварање повољног законског оквира у грађевинарству, учинили су да се овај сектор наметне као најважнији покретач раста БДП-а. Влада Србије и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, заједно са грађевинским компанијама, чинe све да и у условима пандемије COVID-19 највећа инфраструктурна градилишта у Србији остану активна и да ову кризу пребродимо са што мањe последица по привреду.

 

Претходна, 2019. година, била је година коју су у Србији, без сумње, обележили резултати у области инфраструктуре, али и година у којој се грађевинарство потврдило као грана која је носилац привредног раста Србије. Такав резултат није дошао случајно, већ представља резултат спроведених реформи и ефикаснијих јавних инвестиција у инфраструктури. У 2019. години завршена је изградња 130 километара ауто-пута, од укупно 350 километара колико је изграђено од 2012. године. Током прошле године завршена је изградња чак три ауто-пута: јужног и источног крака Коридора 10 до границе са Северном Македонијом и Бугарском, а у саобраћају је и 120 километара ауто-пута “Милош Велики”.

 

Ако томе додамо да је у 2019. започета изградња Моравског коридора, ауто-пута Сремска Рача - Кузмин, ауто-пута и брзе саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница, као и деонице “Милоша Великог“ од Пожеге до Прељине, уз наставак изградње брзе пруге Београд-Будимпешта, затим пројекат изградње око 8.000 станова за припаднике снага безбедности, изградњу “Београда на води”, комерцијалне пројекте у сектору некретнина, као и нове велике инфраструктурне пројекте из инвестиционог плана „Србија 2025”, можемо очекивати да се позитивни трендови у грађевинарству наставе и наредних година.

 

Најбрже растућа привредна грана

 

Све што је урађено у области инфраструктуре, као и доношење реформских закона у области грађевинарства, дало је мерљиве и видљиве ефекте у уделу грађевинарства у БДП-у, вредности изведених грађевинских радова, повећању броја активних градилишта, броју издатих грађевинских дозвола.

 

У 2014. години учешће грађевинарства у БДП-у износило је 3,2 одсто, да би до краја 2019. достигло 5,7 одсто. Вредност изведених грађевинских радова у 2019. процењује се да је износила око 3,8 милијарде евра, што је више од два пута већа вредност  него у 2013. години, кад је износила око 1,6 милијарди евра.

 

Високе стопе раста грађевинарства у 2019. уследиле су после иначе врло добре 2018. године, у којој је та стопа била 13,4 одсто, али је у претходној години она чак удвостручена и износила је 35 одсто, док је у појединим кварталима износила и више од 50 одсто. Оваквим резултатима грађевинарство се наметнуло као привредна грана са највишим стопама раста у српској привреди.

 

Расту грађевинарства, поред изградње ауто-путева и модернизације пруга, доприноси и пројекат станоградње за припаднике снага безбедности. У овом тренутку гради се више од 2.000 станова у шест градова – у Крагујевцу, Краљеву, Београду, Новом Саду, Нишу, Сремској Митровици, а у Врању су првим станарима већ уручени кључеви новоизграђених станова.

 

Ефекте бројних донетих закона у области грађевинарства - о планирању и изградњи, озакоњењу, катастру, конверзији, грађевинским производима, добро одсликава раст броја активних градилишта: пре пет година, у Србији је било око 1.500 градилишта, да би у марту 2020. године тај број износио више од 56.000.

 

Број издатих грађевинских дозвола такође расте из године у годину. У 2014. укупно је издато 7.668 грађевинских дозвола, да би у 2019. тај број био повећан готово три пута, на 21.856 грађевинских дозвола.

 

Више посла за домаће грађевинске фирме

 

Држава је већ сада створила услове да се у Србији гради, и кроз повољан законски оквир и кроз улагање у инфраструктуру, које ће се наставити и кроз нови инвестициони програм „Србија 2025”, у којем је од укупно 14 милијарди евра око девет милијарди евра планирано улагање у транспортну инфраструктуру. Посла има и биће, посебно за домаће компаније, које треба да се више удружују и додатно јачају своје капацитете, као што га има за најбоље светске компаније из Кине, Русије, САД, ЕУ, Турске, Азербејџана, које радећи на великим инфраструктурним пројектима у Србију доносе најсавременија знања и технологије.

 

Кад је реч о приватним инвеститорима, укључујући ту и сектор некретнина, поред опште политичке и економске стабилности, њиховом интересовању за улагање у Србију доприноси и додатно побољшање рејтинга на Дуинг бизнис листи у 2019. години, посебно у области издавања грађевинских дозвола, у којој је Србија данас девета на свету, а била је 176. у 2014. години.

 

Поред реформе грађевинских дозвола, по којој је Србија већ препозната у свету, у току су и друге реформе у области грађевинарства. Једна од најзначајнијих је реформа катастра, у оквиру које је омогућено да се упис имовине одвија на једном месту, код јавног бележника, уместо да се обилазе шалтери неколико институција. Крајњи циљ ове реформе је да катастар функционише у потпуности електронски.

 

Реформа у области просторних планова, е-простор, треба да омогући увођење система електронске размене података између ималаца јавних овлашћења у поступку припреме планских докумената. То практично значи да ће поступак обједињене процедуре, какву имамо код грађевинских дозвола, бити примењен у поступку израде планских докумената. Крајњи циљ је да се у оквиру е-простора обједине информације из катастра непокретности и планских докумената, тако да ови подаци буду јавно доступни и у електронском облику на начин да се за сваку катастарску парцелу могу добити информације о могућностима и ограничењима изградње, односно о забрани изградње уколико се ради о заштићеним подручјима под одређеним режимима заштите или се ради о земљишту на ком није предвиђена изградња.

 

Заједничка борба са последицама пандемије COVID-19

 

Грађевинарство у Србији, ипак, није имуно на глобалне шокове, какав је корона вирус, који је пореметио планове и функционисање свих земаља у којима се појавио. Влада Србије благовремено је реаговала на проблеме настале због епидемије корона вируса у Србији, како бисмо сачували и здравље радника, али и осигурали да највећа инфраструктурна градилишта у Србији остану активна и да се настави реализација великих инфраструктурних пројеката који су значајни за БДП Србије и за читаву привреду. У овом тренутку процењује се да губици у транспорту износе око 120 милиона евра, рачунајући све видове саобраћаја, при чему највеће губитке бележи ваздушни саобраћај. Процене су да ће до краја године губици у транспорту бити око 600 милиона евра.

 

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издало је препоруку свим инвеститорима да учине све како би одржали ниво активности на градилиштима на реализацији инфраструктурних пројеката, изградње и санације и реконструкције путева, железнице, у области станоградње, комуналне инфраструктуре и других послова, те да сви инвеститори имају обавезу да радницима обезбеде сву потребну примену заштите од корона вируса, у складу са одлукама Владе Србије.

 

И током ванредног стања имаћемо редовну комуникацију са свим инвеститорима на највећим инфраструктурним пројектима у земљи како бисмо заједно успешно прошли кроз ово тешко време, и бићемо спремни и отворени да чујемо све њихове проблеме, као и предлоге мера и сугестије, које ће Влада и Министарство најозбиљније разматрати.

 

Као што смо у претходном периоду радећи заједно постигли значајне резултате за Србију у области инфраструктуре и грађевинарства, верујем да ћемо исто тако и ову актуелну кризу заједно пребродити и омогућити да грађевинарство, и у време пандемије COVID-19 и након њеног престанка, буде и остане грана која је главни покретач развоја и раста српске привреде.