RSS

You are here

Интереси појединаца неће зауставити увођење реда и борбу против сиве економије

Циљ доношења измена Закона о превозу путника у друмском саобраћају је да се додатно уреди област такси превоза, повећају капацитети инспекцијских органа и појача борба против сиве економије. Дигиталне апликације у Србији већ се употребљавају у превозу путника, а измене закона смањиће могућност њихове злоупотребе, кроз увођење санкција за оне који их користе за нелегално пружање услуга превоза путника.

 

Поводом неистинитих тврдњи изнетих у саопштењу предузећа “Cargo technologies”, којима се покушава обманути јавност, истичемо да Министарство никада није, нити ће заступати појединачне интересе било које интересне групе, а још мање појединачних компанија, већ додатним уређењем такси делатности водимо рачуна не само о 17.000 такси предузетника у Србији, већ и o око 450 привредних друштава са око 9.000 аутобуса у свом возном парку.

 

Подсећамо да су закони у области транспорта, укључујући и Закон о превозу путника, још 2014. године припремани заједно са представницима транспортне привреде и уз њихово активно учешће. У претходне четири године до данас није постојала било каква иницијатива ИТ компанија или њихових удружења за било каквим, макар и симболичним доприносом унапређењу области транспорта, укључујући и евентуалне предлоге у вези са савременим технолошким решењима и иновацијама којима би се ова област унапредила.

 

Министарство од 2014. године решава наслеђене проблеме у области транспорта, на потпуно транспарентан начин, а резултат тог рада су закони чијим доношењем је област транспорта потпуно усклађена са прописима ЕУ, чиме су створени услови и за отварање преговарачких поглавља у области транспорта. Ова чињеница сама по себи довољно говори о нетачности тврдњи да Министарство наводно спречава модернизацију у области транспорта.

 

У вези са нетачним тврдњама које се тичу појединачних решења из закона, указујемо на следеће чињенице:

 

- Обрачун такси услуга и у Њујорку, Барселони, Паризу, Милану, врши се таксиметром, аналогним или дигиталним, и у томе се Србија не разликује од света. Прописивање дигиталне апликације уместо таксиметра у возилу подразумевало би да се цена одређује путем дигиталне апликације, што би онемогућавало контролу обраучуна цене вожње на начин на који је то могуће кад се цена утврђује таксиметром, а проузроковало би и додатне трошкове за такси превознике.

 

- Примедбе на дефинисање одређеног броја такси превозника и фиксне цене услуге су без основа јер се потребе за јавним превозом путника креирају на основу саобраћајно-техничких студија, а које предвиђају оптималан број возила у одређеној врсти превоза. Нацртом закона оставља се могућност да локалне самоуправе кроз посебан акт саме утврђују овај број возила, али и јединичну цену која је основ за утврђивање прекршаја у наплати такси услуга у већем или мањем износу.

 

- Нацрт закона прописује да одобрење за обављање такси делатности може добити предузетник са пријављеним пребивалиштем у трајању од најмање 12 месеци у локалној самоуправи која издаје одобрење. Прописивањем наведеног услова није угрожена нити ограничена слобода кретања или право на рад, већ је он унет искључиво у циљу спречавања злоупотреба. Свако супротно решење омогућило би да таксисти из градова око Београда, фиктивном пријавом пребивалишта у Београду, стекну право на ”ТX” београдску ауто таблицу и да таксирају по Београду, иако живе у Панчеву, Вршцу, Ковину, Руми.

 

- Нацрт закона не уводи никакве нове услове које треба да испуне лица која желе да раде као возачи таксија. Одредбе наведене у нацрту и сада постоје, важеће су и прописане одлукама јединица локалних самоуправа, а Уставни суд је констатовао да њихово прописивање није противуставно.

 

- Прописивање услова да такси превоз може да обавља само један возач по такси возилу неопходно је ради обезбеђивања контроле приступа професији и заснива се на саобраћајно-техничким условима и потребама у свакој локалној самоуправи.

 

- Разлог за постојање фотокопијe одговарајућег документа је тај што је врста доказа неопходна у поступку инспекцијске контроле и доказивања да неко обавља делатност на легалан начин. У пракси је ова одредба тренутно неопходна, али ће након одговарајућег техничког опремања инспекцијских органа ова одредба бити преиспитана и измењена.

 

- Ранијим прописима, услуга лимо сервиса, односно изнајмљивања путничких возила са услугом возача, није била раздвојена од услуге превоза, нису били јасно прописани услови приступа професији, нити је био успостављен регистар у овој области. Велики број појединаца, па и фирми, користио је недореченост у прописима за нелегално обављање такси делатности, а број нерегистрованих субјеката који путничким возилима незаконито пружају услуге превоза нарочито је повећан у последње две године. Незаконит рад обавља се користећи разне електронске апликације, па је приступ корисницима услуге на овакав начин, електронским путем, веома брз и масован. Интензивирање оваквих појава од 2017. захтевало је хитно доношење измена и допуна Закона о превозу путника у друмском саобраћају у делу којим се уређује такси превоз.

 

- Одредба која предвиђа „договарање у седишту превозника“ условљена је великим порастом броја субјеката који су се регистровали за делатност изнајмљивања возила са возачем, супротно недовољној рентабилности таквог пословања, док су на терену евидентирани као пружаоци класичне услуге превоза. То наводи на закључак да су већ приликом регистрације у АПР-у имали намеру да обављају делатност превоза путника, а не делатност изнајмљивања возила са возачем.

 

- Употреба печата на рачунима такси превозника предвиђена је да би се омогућило да се оверени рачун користи ради евентуалне рекламације, као доказ да је путник користио услугу одређеног такси превозника. Ова одредба биће још једном размотрена у смислу процене ефеката усклађивања са постојећим законским решењима.

 

Свесни смо различитих интереса који се преплићу у делатности транспорта, али то само потврђује потребу да се ова област додатно уреди. Тежња ка профиту по сваку цену, без икаквог осврта на штетне последице уз игнорисање могуће дерегулације успостављеног система јавног превоза путника, може бити мото пословања неке компаније, али не и званична политика Владе.

 

У том светлу тумачимо и покушаје предузећа „Cargo technologies“ да привуче пажњу јавности увлачењем ИТ удружења и компанија у своју полемику, проширењем листе наводно ”угрожених” усвајањем измена закона, као и тобожњом забринутошћу за наводну забрану коришћења дигиталних апликација у овој области, иако поменуто предузеће није овлашћено за пружање услуге превоза било које врсте.

 

У избору између ”сналажљивости” појединаца или појединих компанија, њиховог апела на јавност због тобожњег ”спречавања напретка, иновативности и употребе нових технологија”, а у пракси само добро организованог вршења нелегалног превоза и остваривања профита по сваку цену, и додатног уређења система транспорта, елиминисањем ”сивих зона” у прописима који су такву могућност дозвољавали, Министарство нема дилеме по питању избора своје политике.