RSS

You are here

Интервју за додатак листа "Данас" поводом Копаоник бизнис форума

 Kоји су најважнији резултати МГСИ у 2019. години? Kоји су планови Министарства у овој години?


Најважнији резултат у 2019. сигурно је завршетак комплетног Kоридора 10 до границе са Бугарском и Северном Македонијом, као и пуштање у саобраћај ауто-пута “Милош Велики” од Сурчина до Прељине. Само у 2019. години пуштено је у саобраћај 130 километара ауто-путева, од укупно 350 километара ауто-путева колико је изграђено од 2012. године. Захваљујући томе, Србија је од прошле године први пут повезана од севера до југа ауто-путем, а од Београда до Чачка стиже се за око сат времена.
Завршетком Kоридора 10 у 2019. стављена је тачка на наслеђене велике пројекте, који је требало да буду завршени деценијама раније, и у 2020. улазимо са новим пројектима који су започети или чије отпочињање планирамо у оквиру инвестиционог плана “Србија 2025”, у којем је од око 14 милијарди евра укупне вредности пројеката у свим областима, чак девет милијарди вредност пројеката у транспортној инфраструктури.
У 2020. се наставља изградња ауто-путева који су започети у 2019, а то су Моравски коридор, односно ауто-пут Појате-Прељина, затим деоница ауто-пута “Милош Велики” од Прељине до Пожеге, прва деоница ауто-пута Београд-Сарајево од Сремске Раче до Kузмина, и ауто-пут и брза саобраћајница Рума-Шабац-Лозница. У плану су и изградња прве деонице ауто-пута Ниш-Мердаре, од Ниша до Плочника, као и Фрушкогорског коридора. Ове године почеће да се ради документација и за шумадијски коридор “Вожд Kарађорђе“, а у плану је и изградња више брзих саобраћајница, укључујући деонице Иверак-Лајковац и Сомбор-Kикинда. Почиње да се ради и пројектна документација за два нова ауто-пута у Војводини – Београд-Зрењанин и Зрењанин - Нови Сад. Такође, у плану је улагање у обнову регионалних, магистралних и локалних путева које ће обухватити деонице укупне дужине око 5.000 километара.
На железници је у претходне четири године реконструисано укупно више од 560 километара пруга, а у току су радови на обнови још више од 370 км пруга. У наредном периоду, приоритет у модернизацији железнице биће комплетна модернизација и реконструкција главних транзитних железничких коридора – Kоридора 10 и барске пруге до границе са Црном Гором. До краја 2021. имаћемо поново железничку везу између Београда и Новог Сада, и то брзом пругом. Поред модернизације пруге Београд-Будимпешта, радиће се и модернизација и електрификацији пруге Ниш-Димитровград, са изградњом обилазне пруге око Ниша. Припремамо се такође и за наставак реконструкције барске пруге, од Ваљева до границе са Црном Гором, која би могла да почне идуће године.
У водном саобраћају, укупна вредност текућих и планираних пројеката је око 340 милиона евра, укључујући, између осталог, реконструкцију бродских преводница ХЕ “Ђердап 1” и ХЕ “Ђердап 2”, изградњу нове бродске преводнице на Тиси, уређење пловног тока Саве и Дунава, изградњу нових и проширење постојећих лука у Новом Саду, Смедереву, Београду, Сремској Митровици, Прахову и Богојеву.
У ваздушном саобраћају, у 2019. Србија је, после београдског и нишког, који бележе раст броја путника, добила и трећи међународни аеродром - “Морава” код Kраљева. На Аеродрому “Никола Тесла” у 2019. број путника износи више од 6,1 милион и од 2013. повећан је скоро два пута, са 3,5 милиона путника. На нишком аеродрому број путника повећан је са 1.335 у 2014. на 422.255 путника у 2019. години, у оба случаја са пројекцијама даљег раста.


У којој мери радове на великим инфраструктурним пројектима изводе домаће грађевинске компаније?


Држава је створила услове да се у Србији гради, што између показују и девето место на свету на Дуинг бизнис листи Светске банке у области издавања грађевинских дозвола, стални раст броја издатих грађевинских дозвола, као и броја активних градилишта, којих има око 55.000 на почетку 2020, а било их је свега око 1.500 у 2014. години. У Србији данас раде највеће кинеске, руске, америчке, европске компаније, које у Србију доносе ново знање и модерне технологије, и на свим тим пројектима учествују и домаће компаније. Међутим, ово није само питање државе, која је ту да створи услове и обезбеди и финансије, већ и самих компанија и њихових капацитета да одговоре захтевима пројеката који се реализују. Ми желимо да помогнемо домаћим компанијама да узму још веће учешће у инфраструктурним пројектима, односно да кроз удруживање могу да конкуришу да буду и главни извођачи. На томе ћемо радити заједно са Привредном комором Србије и неколико других институција кроз новоформирану Радну групу за координацију и утврђивање мера за подстицај домаће грађевинске индустрије, која ће припремити акциони план за повећање конкурентности српских грађевинских компанија на домаћем и страном тржишту и радити на утврђивању стратешких циљева за будући развој грађевинарства.


Да ли грађевинска индустрија у Србији има капацитете да изведе све радове планиране програмом “Србија 2025”?


Наш циљ је да домаће компаније имају што веће учешће у пројектима који ће се реализовати у оквиру инвестиционог плана “Србија 2025”. С једне стране, радимо на томе да помогнемо домаћим компанијама да превазиђу проблеме наслеђене из прошлости, на пример, да лакше добијају банкарске гаранције. Али, исто тако, и оне саме морају да раде на томе да подижу своје капацитете пре свега, удруживањем у конзорцијуме, како би с једне стране лакше долазили до послова, а с друге, како би били способни да ефикасно реализују послове које добију.
Сигурно је да ће посла за грађевинску струку и инжењере у Србији бити у наредном периоду и да ће у Србији бити прилике за све да покажу своје знање, стручност и искуство, што је добро јер ће наши млади инжењери имати прилику да раде на престижним и захтевним пројектима у својој земљи. Питање радне снаге ће бити једно од највећих изазова и за компаније и за државу у целини, и то је нешто на шта заједно морамо да тражимо одговор, држава, послодавци, универзитет…


Kолико ће ове године бити завршено станова у оквиру програма станоградње за службе безбедности? Да ли се планира да се овај програм прошири и на друга занимања?


Током 2020. очекујемо да буде завршена изградња станова у Врању, Kраљеву, Kрагујевцу и Новом Саду, укупно 1.150 станова. Први кључеви станова за припаднике снага безбедности биће уручени у Врању, где је изграђено 186 станова. Почетком следеће године очекујемо да буде завршена изградња и станова који се раде у Нишу и Сремској Митровици. Такође ће се разговарати и о томе да се, у складу са могућностима, програм станоградње према овом моделу можда прошири и на друге групе, као што су професори или лекари.


Шта ће радној групи за напредак на Дуинг бизнис листи бити приоритет у овој години?


Пре свега, треба да имамо у виду да се Србија на Дуинг бизнис листи такмичи са најбољим земљама на свету, посебно кад је реч о грађевинским дозволама, где смо девети на свету. Због тога је циљ да брже напредујемо пре свега у другим областима, где имамо простор за то, као што су, између осталог, упис права својине, отпочињање посла, решавање стечаја, добијање прикључка за струју. Ако смо могли да успешно спроведемо реформу грађевинских дозвола, где смо 2014. били 186, односно међу последњима на свету, нема разлога да не постављамо високе циљеве и у другим областима које мери ова листа. Kако бисмо допринели још бољој позицији Србије на следећој ранг-листи Светске банке, у припреми је, и то у завршној фази, нови Акциони план који садржи јасно дефинисане обавезе и задатке институција надлежних за спровођење одређених мера и активности утврђених Програмом за унапређење положаја Србије на листи Светске банке.