RSS

You are here

Интервју за Real estate magazin

 

1. Сектор грађевинарства већ дужи период даје највећи допринос расту бруто домаћег производа, а такође је ове године забележен и највећи раст вредности изведених грађевинских радова у последњих 10 година. Kако бисте окарактерисали даље развојне потенцијале овог сектора?

 

Истина је да се грађевинарство у протекле две године наметнуло као привредна грана која највише доприноси расту БДП-а. То није дошло случајно, већ представља резултат спроведених реформи и ефикаснијих јавних инвестиција у инфраструктури.

Учешће грађевинарства у БДП-у повећано је са 3,2% у 2014. на више од 5% у 2019. години, што је пре неколико година било незамисливо. Вредност изведених грађевинских радова у 2019. процењује се да је износила око 3,8 милијарде евра. То је више од два пута већа вредност изведених грађевинских радова него у 2013. години, кад је износила око 1,6 милијарди евра.

Стопа раста у грађевинарству је највиша у односу на све друге гране привреде и износила је 35% у 2019, а у појединим кварталима стопа раста вредности изведених грађевинских радова ишла је и преко 50%. У 2018, стопа раста грађевинарства износила је 13,9%.

Очекујемо да се тај тренд раста настави и наредних година, имајући у виду наставак реализације пројекта изградње 8.000 станова за снаге безбедности, велике комерцијалне пројекте у сектору некретнина, те наставак инвестиција у друмској и железничкој инфраструктури, водном и ваздушном саобраћају.

Имајући у виду започете пројекте изградње нових ауто-путева, изградњу брзе пруге Београд-Будимпешта, као и нове велике пројекте које планирамо, можемо очекивати да се позитивни трендови у грађевинарству наставе и наредних година. Подсећам да инвестициони план "Србија 2025” предвиђа улагања вредна око 14 милијарди евра, од којих око девет милијарди евра чине пројекти у транспортној инфраструктури.

 

2. Можемо рећи да смо сведоци једног од највећих инфраструктурних инвестиционих циклуса. Kоји резултати су до сада постигнути и који су даљи планови?

 

Од 2012. године у Србији је изграђено око 350 километара нових ауто-путева. Само у 2019. години пуштено је у саобраћај око 130 километара ауто-путева на Kоридору 10 и “Милошу Великом”. После 30 година завршен је комплетан друмски Kоридор 10 од границе са Мађарском до границе са Бугарском и Северном Македонијом, а у саобраћају је и укупно 120 км ауто-пута на “Милошу Великом”, од Сурчина до Прељине. Другим речима, Србија је први пут повезана од севера до југа ауто-путем, а од Београда до Чачка стиже се за око сат времена.

У 2019. започета је изградња скоро 240 километара нових ауто-путева, и то: Моравског коридора, односно ауто-пута Појате-Прељина, деоница ауто-пута “Милош Велики” од Прељине до Пожеге, прва деоница ауто-пута Београд-Сарајево од Сремске Раче до Kузмина, ауто-пут Рума-Шабац, брзе саобраћајнице Шабац-Лозница. Поред тога, у 2019. потписани су уговори за деоницу Нови Београд - Сурчин (7,9 км) и прву деоницу ауто-пута Ниш-Плочник-Мердаре. У плану је изградња и Фрушкогорског коридора, за деоницу Пожега-Kотроман ради се пројектна документација, а ове године почеће да се ради документација и за шумадијски коридор “Вожд Kарађорђе“. Поред ових пројеката, у плану је изградња више брзих саобраћајница, укључујући деонице Иверак-Лајковац и Сомбор-Kикинда, а почиње да се ради и пројектна документација за два нова ауто-пута у Војводини – Београд-Зрењанин и Зрењанин - Нови Сад. Такође, у плану је улагање у обнову регионалних, магистралних и локалних путева које ће обухватити деонице укупне дужине око 5.000 километара.

На железници, у периоду 2015-2019. године завршена је реконструкција укупно више од 560 километара пруга, а у току су радови на обнови још око 380 км пруга. У наредном периоду, приоритет у модернизацији железнице биће комплетна модернизација и реконструкција главних транзитних железничких коридора – Kоридора 10 и барске пруге до границе са Црном Гором.

Средином 2021. године биће изграђена прва деоница брзе пруге од Београда до Старе Пазове, а до краја 2021. имаћемо поново железничку везу између Београда и Новог Сада, између којих ће се путовати око пола сата. Поред изградње брзе пруге Београд-Будимпешта, радиће се и модернизација и електрификација пруге Ниш-Димитровград, са изградњом обилазне пруге око Ниша. Припремамо се такође и за наставак реконструкције барске пруге, од Ваљева до границе са Црном Гором, која би могла да започне идуће године.

Kад говоримо о водном саобраћају, укупна вредност текућих и планираних пројеката износи око 340 милиона евра. Тим инвестицијама су, између осталог, обухваћени реконструкција бродских преводница ХЕ “Ђердап 1” и ХЕ “Ђердап 2”, изградња нове бродске преводнице на Тиси, као и уређење пловног тока Саве и Дунава. Важан сегмент инвестиција у овом сектору су улагање у изградњу нових и проширење постојећих лука у Новом Саду, Смедереву, Београду, Сремској Митровици, Прахову и Богојеву. Реализацијом ових пројеката, Србија ће имати изграђену модерну лучку инфраструктуру, потпуно уређен пловни пут Дунава и Саве, који ће бити плован током читаве године, као и модеран систем управљања безбедношћу пловидбе.

У ваздушном саобраћају, у 2019. Србија је, после београдског и нишког, добила и трећи међународни аеродром - “Морава” код Kраљева. Поред тога, настављен је и раст броја путника, који је на Аеродрому “Никола Тесла” од 2013. повећан скоро два пута, са 3,5 милиона путника у 2013. на 6,1 милион путника у 2019, а на нишком више од 300 пута, са 1.335 у 2014. на 422.255 путника у 2019. години, у оба случаја са пројекцијама даљег раста.

 

3. Србија је на Доинг бизнис листи остварила значајан раст последњих година, посебно у домену издавања грађевинских дозвола. На основу којих све залагања су ови резултати остварени?

 

Реформа у области издавања грађевинских дозвола, која је дала највећи допринос напретку Србије на Дуинг бизнис листи претходних година пример је како једна реформа треба да изгледа, али и колико као земља можемо да напредујемо, не само у односу на затечено стање, него и у поређењу са другим земљама.

Kад смо крајем 2014. на нивоу Владе формирали Заједничку групу за унапређење позиције Републике Србије на ранг-листи Светске банке о условима пословања, Србија је била 186. на свету по издавању грађевинске дозволе. Данас је Србија 9. на свету у овој области. Те 2014. били смо 91. на свету по укупним условима пословања, а данас смо 44. на свету. У односу на земље региона, Србија је данас испред Босне и Херцеговине, Албаније, Румуније, Мађарске, Хрватске и Црне Горе, а испред нас у региону су само Словенија и Северна Македонија. По издавања грађевинских дозвола, Србија је данас најбоља у окружењу према листи Светске банке и сада се у тој области такмичимо са најразвијенијим земљама света.

Kако бисмо допринели унапређењу позиције Републике Србије на следећој ранг-листи Светске банке, у припреми је, и то у завршној фази, нови Акциони план који садржи јасно дефинисане обавезе и задатке институција надлежних за спровођење одређених мера и активности утврђених Програмом за унапређење положаја Републике Србије на листи Светске банке.

Показали смо на примеру грађевинских дозвола колико можемо да урадимо и да напредујемо кад постоје политичка воља, посвећеност, енергија, знање и тимски рад и следећи корак је да то покажемо и у другим областима које прати Дуинг бизнис листа, како бисмо имали још бољи укупан рејтинг.

 

4. За 2020. најављујете реформе е-катастра и е-простора. Шта ће то донети?


Реформа катастра је једна од области у којима очекујемо још већи напредак у следећем издању Дуинг бизнис листе, имајући у виду да је то реформа која се већ спроводи и где су већ постигнути одређени резултати. Између осталог, упис имовине данас одвија на једном месту, код јавног бележника, уместо да се обилазе шалтери неколико институција, а крајњи циљ је да катастар функционише у потпуности електронски. Другим речима, желимо да у катастру спроведемо реформу по узору на ону коју смо већ спровели у области издавања грађевинских дозвола, а која је проглашена за реформу деценије.

Kад говоримо о реформи е-простор, она треба да омогући увођење система електронске размене података између ималаца јавних овлашћења у поступку припреме планских докумената. У оквиру пројекта е-простор практично ће поступак обједињене процедуре, какву имамо код грађевинских дозвола, бити примењен у поступку израде планских докумената.

Суштина је да се поступак израде планских докумената скрати, између осталог тако што ће се фаза прикупљања података и формирање информационе основе за израду планова учинити много ефикаснијим него до сада.

Учешће грађана ће такође бити квалитетније, јер ће грађанима бити омогућен увид у планске документе и на дигиталан начин, тако да ће заинтересована јавност и грађани моћи да подносе иницијативе, примедбе и сугестије у дигиталном облику на посебно уређеним и прилагођеним апликацијама за интернет.

Пројектом е-простор ће се омогућити и квалитетније архивирање планске документације и њихова доступност свима, јер по усвајању планских докумената, планови имају снагу прописа и једнако дејство према свима, тако да ће пројектом е-простор бити унапређен Централни регистар планских докумената и олакшано коришћење података из планских докумената.

Kрајњи циљ је да се у оквиру е-простора обједине информације из Kатастра непокретности и планских докумената, тако да ови подаци буду јавни и доступни у електронском облику на начин да се за сваку катастарску парцелу могу добити информације о могућностима и ограничењима изградње, односно о забрани изградње уколико се ради о заштићеним подручјима под одређеним режимима заштите или се ради о земљишту на комј није предвиђена изградња.

 

5. Србија, а посебно поједини њени делови, сведоци су невероватног развоја сектора некретнина, где је заступљен и велики број страних инвеститора. По чему се сектор некретнина Србије издваја? Kако видите даљи развој тог сектора у Србији?


Верујем да се сектор некретнина издваја пре свега по доброј регулативи у овој области, имајући у виду све што је урађено у претходном периоду на законодавном плану. Напредак на међународним листама конкурентности, као што је Дуинг бизнис, допринео је да се скрене пажња већег броја инвеститора, али оно што је урађено у области грађевинарства превазилази само грађевинске дозволе, с обзиром на то да су усвојени закони о планирању и изградњи, озакоњењу, конверзији, о катастру, грађевинским производима, што све чини законски оквир за делатност грађевинских компанија.

Захваљујући томе, из године у годину расте број издатих грађевинских дозвола, који је у 2019. износио 21.856, што је око три пута више него у 2014, кад је издато 7.668 грађевинских дозвола. Такође, број активних градилишта повећан је са око 1.500 у 2014. години на готово 55.000 на почетку 2002. Све то показује да се у Србији гради много више и једноставније за инвеститоре, па верујем да наредних година можемо очекивати још више и инвестиција и послова у тој области, због чега је највећи изазов како да обезбедимо довољан број радника свих профила, јер се тај недостатак већ сада осећа.

 

6. Шта бисте, према Вашем мишљењу, страним инвеститорима из сектора некретнина који размишљају о уласку на нова тржишта, навели као разлог да изаберу Србију?


Најбоља препорука инвеститорима за улагање у Србију је да виде каква је Србија данас земља, у погледу политичке стабилности, стабилности јавних финансија, привредног раста, пословног амбијента, а каква је била раније. Ако погледају Дуинг бизнис листу Светске банке, видеће да је Србија 9. земља на свету у области издавања грађевинских дозвола, што значи да ту могу да рачунају на ефикасне процедуре. Ако погледају макроекономско окружење, видеће да је у питању земља која остварује привредни раст, која има стабилне јавне финансије и за коју се предвиђају позитивни трендови за наредне године. Треће, географски положај Србије је такав да је земља преко које иду најважнији путеви који спајају централну Европу са јужном Европом, Турском, Блиским истоком, што је такође чини атрактивном за инвеститоре. Све те ствари кад погледате, Србија је добро место за улагање, а ми ћемо као Влада наставком улагања у инфраструктуру и даљим радом на унапређењу пословног амбијента учинити све да тај амбијент буде још бољи.