RSS

You are here

Михајловићева и Боцан-Харченко: За још већу сарадњу Русије и Србије у инфраструктури

Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, састала се данас с новоименованим амбасадором Руске Федерације у Београду Александром Боцан-Харченком, пожелевши му добродошлицу у Србију у вери да ће у време његовог мандата две земље имати још успешнију сарадњу.

 

Потпредседница Михајловић захвалила је овом приликом на принципијелној подршци коју Руска Федерација и председник Путин пружају Србији.

 

„Хвала вам јер поштујете територијални интегритет и суверенитет наше државе. Верујем да ће за Вашег мандата наше две земље имати још успешнију сарадњу у економији и инфраструктури. Као што знате, заједно са руском компанијом РЖД реализујемо један од најважнијих инфаструктурних пројеката – реконструкцију брзе пруге од Београда до Будимпеште и сви заједно можемо бити поносни на ту сарадњу“, рекла је она.

 

Амбасадор Боцан-Харченко истакао је да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре има значајну улогу у свеобухватној сарадњи Србије и Руске Федерације.

 

„Брза пруга је пројекат од приоритетног значаја и за нас, има велику перспективу и важан је како за земље у региону, тако и за централну и југоисточну Европу. Поред тога, простора за сарадњу је много и у другим областима из ресора Министарства које водите - од ваздушног, водног до друмског саобраћаја, али и грађевинарства, енергетике“, рекао је он.

 

Михајловићева је додала да Влада Србије покреће нови инвестициони циклус, у ком ће Министарство имати велико учешће, те да је то прилика да покажемо досадашњу добру сарадњу са Руском Федерацијом, али и започнемо нове пројекте.

 

На састанку је, између осталог, договорено да Михајловићева и Боцан-Харченко у наредном периоду заједно обиђу радове на реконструкцији брзе пруге Београд-Будимпешта, које изводи руска компанија РЖД.

 

Потпредседница Владе поклонила је руском амбасадору у знак добродошлице азбуку у златовезу, рад жена са села, које у оквиру иницијативе Координационог тела за родну равноправност, НАЛЕД-а и Етно-мреже „Упослимо 1.000 жена“ производе традиционалне српске рукотворине, део културног наслеђа наше земље.