RSS

You are here

Михајловићева: Иницијатива за упис три српска ћилима на УНЕСKО листу светске баштине

„Од 2017. године, када смо са НАЛЕД-ом и Етно-мрежом покренули иницијативу „Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима“, њих 698 ради на изради традиционалних рукотворина, чиме смо показали да не само што чувамо српско културно наслеђе, већ доприносимо економском оснаживању и запошљавању жена са села, имајући у виду да је 50 одсто радно способних сеоских жена формално незапослено“, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и председница Kоординационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.

 

Она је, представљајући заједно са министром културе и информисања Владаном Вукосављевићем Српски салон у згради Владе Србије, истакла да сви званичници који уђу у овај салон са дужном пажњом погледају све што су српске жене израдиле и показују велико интересовање, уз традиционалне рукотворине које добију, да посете остале делове Србије.

 

„У међувремену, заједно са НАЛЕД-ом и амбасадорима Немачке и Kанаде, упутили смо званичну иницијативу Етнографском музеју да се три ћилима – пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски упишу на УНЕСKО листу светске културне баштине и потрудићемо се да се то до марта наредне године припреми. Такође, важно је да добијемо и закон о занатству као важан законодавни оквир за даљи развој ове области, а наредне године радићемо и на успостављању института „чувари традиције“ у локалним самоуправама како бисмо наше културно благо заштитили и на прави начин представили у земљи и свету“, рекла је она.

 

Михајловићева је честитала свим женама које су укључене у пројекат „Упослимо 1.000 жена“, али и министрима који дају подршку пројекту.

 

Министар Вукосављевић рекао је да држава активно ради на афирмисању заштите културних добара и да је у сарадњи са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре направљено упутство о примени одредаба Закона о планирању и изградњи и Закона о култури, којим се осигурава поштовање просторних и урбанистичких планова уз очување културног и историјског наслеђа.

 

„Направили смо одређене помаке у заштити и представљању материјалног и нематеријалног културног наслеђа, јер је то у интересу очувања нашег мултикултуралног идентитета“, рекао је он.

 

Виолета Јовановић, председница Управног одбора Етно-мреже, истакла је да је циљ ових активности да културно градимо, чувајући културно наслеђе и подстичући економско оснаживање жена.

 

„Српски и војвођански салон доприносе пракси културне дипломатије – поклањањем традиционалних рукотворина страним званичницима ми чувамо своје наслеђе, али и стварамо извор прихода за жене на селу. Хвала потпредседници Владе која неуморно промовише нашу иницијативу и помаже да се жене са села запосле“, рекла је Јовановићева.

 

Она је додала да је важно увести институт чувара традиције и донети закон о занатству, али и даље ширити свест о значају чувања националног идентитета и слања поруке толеранције и мултикултуралности.

 

Душанка Голубовић, градоначелница Сомбора, рекла је да је захваљујући потпредседници Владе и НАЛЕД-у ревитализован стапарски ћилим и да су многе жене обучене за ткање, чиме се чува нематеријално културно благо Србије.

 

Јованка Шиовљански из Удружења жена „Гороцвет“ из Инђије казала је да су многе жене прошле обуке и научиле све технике рада, те да је ово удружење посебно специјализовано за технике веза и златовеза. Њихови производи стигли су до бројних државника, међу којима је и кинески председник Си Ђинпинг, који је добио краљевски појас.

 

Рукотворине српских жена са села – азбуке у златовезу, тканице и српски пешкири - нашле су место код више од 100 дипломата. Руски председник Владимир Путин и француски председник Емануел Макрон добили су пиротске ћилиме, стапарски ћилим добио је принц Чарлс, а краљевски појас направљен је за кинеског председника Си Ђинпинга.