RSS

You are here

Нетачне тврдње у вези са потребама за изградњом друге писте на Аеродрому “Никола Тесла”

Поводом произвољних тврдњи појединих економских аналитичара у медијима у вези са плановима за развој инфраструктуре на Аеродрому “Никола Тесла”, ради објективне и потпуне информисаности јавности, указујемо на чињенице у вези са планираним инвестицијама у развој београдског аеродрома, као и на аргументе који објашњавају саобраћајне потребе за изградњом нове писте.

 

Пре свега, све садржаје које компанија “Ванси” буде градила као концесионар на београдском аеродрому, укључујући главне (терминална зграда, нове платформе и такси-стазе) и помоћне садржаје (паркинзи за аутомобиле, хотел и друго), градиће у складу са уговором, који предвиђа минимум техничких захтева које концесионар мора да испуни, и потребама саобраћаја.

 

Већ током првих пет година “Ванси” ће изградити резервну и реконструисати главну писту (и даље ће саобраћајно имати једну, али са резервном), док ће друга независна писта (трећа физички присутна удаљена више од 1.000 метара од постојеће) према прогнозама броја путника из саобраћајних разлога бити потребна тек после 2042. године.

 

Напомињемо да плански акт аеродрома (План детаљне регулације) има много шири обухват од концесионе локације (простора који је Република Србија дала „Вансију“ у концесију) и не ради се само за период трајања концесије (до 2042. године), већ за период до краја његовог постојања. Обавеза концесионара није да изгради аеродром у потпуности као у планском акту, већ у складу са понудом којом је победио на тендеру и у складу са развојем саобраћаја, а на основу прогноза током концесионог периода.

 

Држава, као давалац концесије, прати и контролише (у складу са Уговором о концесији) све оно што је “Ванси” преузео као обавезу кроз обавезне радове, уговор и мастер план.

 

У обухвату плана је предвиђена и изградња друге, независне полетно-слетне стазе и уметнуте писте. Поред тога,  план садржи и све друге планиране намене у целом обухвату ПДР и прописује бројна ограничења, која се пре свега односе на могућност изградње у овом заштићеном комплексу и посебно дефинише зоне заштите (заштитни појас), које су усаглашене са свим важећим домаћим и међународним стандардима. Неки објекти ће и по овом плану морати да се руше, али велики број објеката, применом закона, подзаконских аката и стандарда из ове области (који се користе приликом пројектовања, изградње и коришћења) моћи ће да се озаконе, под условима који важе за све грађане Републике Србије. 

 

Аеродрому “Никола Тесла” је неопходна резервна писта, јер постојећа мора да се реконструише. Наиме, према анализи Института за путеве, постојећа писта има оштећења у доњим слојевима, те иако није небезбедна, у периоду пред нама мораће да се реконструише јер је грађена 1960. а почела са коришћењем 1962. године.

 

Друга писта се гради као резервна због немогућности да се главна писта користи због евентуалних радова на њој или ваздухоплова који је због сопствене неисправности блокира (ове две писте се не могу једновремено користити за полетања и слетања, већ су једна другој резерва, осно растојање оваквих писта је свега око 200 м). Дакле, аеродром који има овакве две писте у ствари има једну, али се градња резервне исплати јер је сваки сат и поготово дан затворености аеродрома због писте изузетно скуп за аеродромског оператера. Основни разлог за изградњу овакве писте није недостајући капацитет постојеће писте, већ поузданост, сигурност и континуитет у прихвату и отпреми ваздухоплова. У оваквим варијантама чак и врло фреквентни аеродроми са две независне писте са по једном резервном у ствари имају четири писте.

 

Примера ради, лондонски аеродром “Гетвик” има једну писту (и једну резервну), а остварио је чак 46.000.000 милиона путника током 2018. Такав модел ће „Ванси“ применити на Аеродрому “Никола Tесла”.

 

Саобраћајне потребе за другом, независном пистом, постоје када је обим саобраћаја тј. број полетања и слетања тако велики да је неопходна друга писта која се мора користити у исто време када и прва (авиони могу да паралелно-једновремено слећу или полећу са обе, често се једна користи за полетања, а друга за слетања или у било којој другој варијанти).

 

Искуствено, када број полетања и слетања достигне 120.000 на годишњем нивоу, препоручује се изградња „друге независне писте“ (осно растојање две независне писте је око 1.000 метара и више, у зависности од врсте прилаза авиона аеродрому, инструментални или визуелни, итд.).

 

Због близине града и релативно малог броја путника, раније се није размишљало о градњи хотела (иако је важећим планом био предвиђен), али сада компанија “Ванси” планира да сагради хотел на београдском аеродрому.

 

Супротно произвољним и неаргументованим тврдњама о наводним нејасноћама, недоумицама и неодређеностима, иза планова за развој београдског аеродрома стоје детаљне анализе и одговарајући дугорочни планови, о којима је Министарство увек спремно да информише заинтересовану, а посебно стручну јавност.