RSS

You are here

Нетачни наводи Регулаторнoг института за обновљиву енергију и животну средину

Поводом саопштења удружења Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину из Београда, а које су пренели поједини медији, у вези са издавањем грађевинских дозвола и утицајем на заштиту животне средине, истичемо да су наводи овог удружења неосновани и да су изостављене бројне чињенице које указују на другачије закључке.

Наиме, када говоримо уопште о грађевинским дозволима, Светска банка и контрибутори препознали су напредак Републике Србије у области издавања грађевинских дозвола и кроз последњи ранг Србије на листи Светске банке „Doing Business 2020“. Новим пласманом, односно деветом најбољом праксом на свету и резултатима реформе које је спровело Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Србија је остварила најбољи резултат у региону и уједно најбољи резултат икада постигнут у овој категорији, захваљујући управо електронском издавању дозвола. Поређења ради, пре увођења Централне евиденције обједињене процедуре били смо 186. у области издавања грађевинских дозвола. Остварен је напредак и прескочили смо чак 177 земаља и померили се са зачеља у сам врх листе, што је указало и на то, имајући у виду утицај грађевинарства на раст БДП, да је грађевинарство од уведене реформе, главни покретач привредног раста и развоја у Републици Србији.

 Најбољи показатељ успешне реформе јесте и чињеница да је од момента увођења обједињене процедуре до данас издато више грађевинских дозвола, него за деветогодишњи период пре увођења обједињене процедуре (2007-2015 издато је 76.678 грађевинских дозвола, а у периоду 2016-јун 2020 издато је 81.294 грађевинских дозвола), што такође говори у прилог успешности реформе издавања грађевинских дозвола од увођења ЦЕОП-а. 

 Грађевинске дозволе су се пре спровођења реформи и увођења електронског система ЦЕОП-а, издавале просечно за 264 дана, док се данас грађевинске дозволе у Републици Србији издају просечно за 8,4 дана.

 Стално повећање броја активних градилишта и броја издатих грађевинских дозвола показују да су реформе у сектору некретнина заживеле и у пракси. У Републици Србији тренутно је активно преко 60.000 градилишта, док је број градилишта 2015. године био 12.800, што указује да је од почетка реформи број градилишта повећан за преко 370%.

Такође, поводом питања које се појавило због изградње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима, а које грађани са негодовањем прате, сматрајући да иста представља претњу животној средини у смислу опстанка природних вредности, истичемо да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре последње у ,,ланцу“ које на основу позитивних услова претходно добијених од свих надлежних органа, између осталих и од Министарства заштите животне средине, односно Завода за заштиту природе, у складу са законом издаје дозволу за изградњу малих хидроелектрана (МХЕ), иако се ствара погрешна слика пред грађанима да је ово Министарство главни ,,кривац“ за изградњу истих. О томе говори и чињеница да се грађани, односно групе грађана које се противе изградњи малих хидроелектрана, обраћају углавном Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које је, како је наведено, последња карика у ланцу процедуре прибављања дозволе за изградњу ових објеката.

 Локацијске услове, као и грађевинске дозволе, надлежни орган издаје на основу важеће планске документације и услова ималаца јавних овлашћења, које нема право да преиспитује. Приликом издавања грађевинске дозволе, надлежни орган има овлашћење само да проверава да ли су испуњени формални услови прописани Законом о планирању и изградњи, те да ли инвеститор има одговарајуће имовинско право и нема право да улази у садржину приложене документације.

 Такође, указујемо да се не може забранити издавање грађевинских дозвола, ако постоји плански основ и ако је инвеститор испунио све формалне услове приликом подношења захтева за издавање одређеног акта, а који се проверавају према закону, имајући у виду д аби супротно поступање било незаонито и ставрало правну несигурност, што не може бити постулат правне државе.

Имајући у виду наведено, као и да је за издавање локацијских услова и грађевинских дозвола неопходно да се испуне многобројни претходни услови који зависе од других органа и министарстава, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре не може, нити је овлашћено да самостално решава проблеме у вези изградње малих хидроелектрана. Поводом овe теме са иницијативом да се предузму потребне анализзе и измене законског оквира акоје потребно, обратили смо се у више наврата Министарству заштите животне средине.

Сматрамо да је неопходно да се у наредном периоду изврши детаљна ревизија локација предвиђених Катастром малих хидроелектрана инсталисане снаге изнад 600 kW како би се направила прецизнија листа изводљивих локација и створили бољи плански основ за коришћење овог обновљивог извора, а што је у искључивој надлежности Министарства рударства и енергетике, уз обавезну сарадњу са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарством животне средине. Такође, сматрамо и да је потребно сачинити нови Катастар МХЕ (Регистар локација МХЕ) са прецизно утврђеним критеријумима у заштићеним зонама, кроз измену закона за изградњу МХЕ (надлежност Министарства рударства и енергетике у сарадњи са Министарством заштите животне средине).

 

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре једино може и мора да стриктно спроводи прописане процедуре предвиђене законима Републике Србије, просторним и урбанистичким плановима, као и важећим подзаконским актима.