RSS

You are here

Одговор на питања Радија Слободна Европа - Роми

1. Колико у Републици Србији тренутно ради ромских здравствених медијаторки?


У Србији је тренутно ангажовано 85 здравствених медијаторки.


2. На који начин су ромске здравствене медијаторке запослене, ко је њима послодавац, коју врсту уговора имају, колика примања?


Ангажовање ових лица првенствено је реализовано у периоду када је успостављена забрана новог запошљавања, што је условило да се та лица ангажују на одређено време или по уговорима о привременим и повременим пословима. У наредном периоду, захваљујући постигнутој стабилности буџета РС, моћи ћемо да решимо питање запошљавања ових лица на неодређено време пријемом у стални радни однос, а то ће условити и предвиђање тих радних места у систематизацијама надлежних институција.


3. Какви су досадашњи резултати рада ромских здарсвтвених медијаторки? Колико је тај пројекат успешан и какви су планови за унапређење њиховог радног положаја? 


Рад здравствених медијаторки је веома важан, приметан и осетљив. Пројекат је успешан и зато и радимо константно на унапређењу њиховог положаја. Стабилан буџет омогућава и да се планирају веће зараде у свим секторима, а свакако ће се посебно водити рачуна да се они који помажу грађанима и брину о здрављу адекватно плате.


4. У извештајима ромских удружења и Владе Србије се сугерише на "неадекватан и нејединствен" статус ромских здарсвтвених медијаторки, да оне "раде за плату испод републичког минималца", да се годинама безуспешно тражи оптимални модел њихове институционализације, али да се решења годинама не назиру. Због чега постоји овај проблем и зашто се не решава?


Министарство здравља је у фази иницирања финансијски одрживог решења за систематизацију здравствених медијаторки кроз избор оптималног модела институцинализације здравствених медијаторки и описа радног места, кроз развијање и акредитовање програма едукације за занимање здравствени медијатор (већ ушло у Национални оквир квалификација) у средњим школама здравствене струке. Радимо на томе да повећамо број здравствених медијаторки тако да јединице локалне самоуправе у РС које имају више од 2% удела ромског становништва у укупном становништву, имају ангажовану здравствену медијаторку (што значи повећање са 85 а 100 здравствених медијаторки) - у складу са буџетом.
Посебан акценат стављамо на обезбеђење одговарајућег облика запошљавања здравстених медијаторки, надокнаде за рад која неће бити мања од минималног личног дохотка на нивоу Републике Србије, путних и других оперативних трошкова за њихов рад.


5. Колико је укупно Рома и Ромкиња запослено у јавном сектору у Србији?


Када је реч о прикупљању података о националној припадности лица која су запослена у државним органима, подсећамо да грађани Републике Србије, у складу са Уставом наше земље, нису у обавези да се изјашњавају у погледу националне припадности. Самим тим, то отежава процес прикупљања конкретних информација.
Такође смо упознати са проблемом да постоје проблеми и да се јако мали број Рома пријави за неки посао. Желимо да истакнемо да дискриминације у запошљавању нема и да, према прописима, припадници националних мањина имају предности у односу на остале. Општи услови су исти за све али ми и даље радимо да заправо у овој области направимо корак даље. Заједно са Министарством за рад и Националном службом за запошљавање радимо на конкретним плановима како да ангажујемо више Рома и Ромкиња у јавном и приватном сектору.
У том процесу смо већ отишли један корак даље, па смо предвидели да се у Централној кадровској евиденцији по принципу добровољног изјашњавања воде подаци о националној припадности, као и о језику на коме је стечено основно, средње и високо образовање. Централну кадровску евиденцију води Служба за управљање кадровима Владе. Такође, ЈЛС и институције АПВ воде своје кадровске евиденције.