RSS

You are here

Одговор потпредседнице Владе Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

 

Поштовани господине Шабићу,

 

 

 

У вези са Вашим дописима број 073-14-342/2018-02 од 8. и 16. марта 2018. године, као и саопштењима на сајту Повереника упућеним Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (у даљем тексту: Министарство) и мени лично, сматрам да је недопустиво да се овакав тон користи у комуникацији између представника државних органа, а нарочито да се на увредљив начин обраћате потпредседици Владе и министарки. Не сматрам да би требало да дођемо у ситуацију да Вас подсећам да смо у обавези не само да чувамо углед функције коју вршимо, већ и углед и поверење у друге државне институције, јер је то наша дужност не само према актуелним позицијама, већ генерацијама које долазе и које треба да раде у уређеном, културном друштву, у коме се поштује успостављени систем функционисања државе.

 

Зато је неопходно, пре свега, да Вас још једном подсетим на ток усаглашавања Нацрта закона о становању и одржавању зграда, односно да сте дописом број 011-000-1500/2016-02 од 27. октобра 2016. године изнели све примедбе које сте имали на овај нацрт. Након тога сте били обавештени дописом Министарства број 011-00-771/2015-12 од 2. новембра 2018. године да су све примедбе прихваћене и да је Нацрт закона у потпуности усаглашен са Законом о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, бр. 97/08, 104/09 - др. закон, 68/12 - одлука УС и 107/12), што је потом и Служба Повереника потврдила дописом број 011-00-1641/2016-02 од 7. новембра 2016. године, којим је дато позитивно мишљење на Нацрт закона без примедаба. Међутим, Ви ни том приликом нисте стајали иза својих речи, те сте на сајту Повереника објавили саопштење 24. новембра 2016. године, у коме сте „апеловали на Владу и народне посланике да у поступку усвајања закона још једном с пуном пажњом оцене усвајање предложених законских решења“.

 

Сматрам да је требало пажљивије да прочитате мој одговор на који сте непримерено раговали, јер сте из истог могли да закључите да је тај одговор уследио након што сте објавили још једно од провокативних саопштења на сајту Повереника, којим само потврђујете да моја реакција није била исхитрена, као и моју сумњу да Ваше обраћање превазилази професионални однос према дужностима и да може да се подведе под домен сензационализма. Управо из тог разлога, искористићу ову прилику да одговорим на све коментаре које сте изнели обраћајући ми се увредљивим тоном, без обазирања на основну културу понашања и начела поступања једног представника Службе Повереника.

 

Поводом изјаве у допису од 16. марта 2018. године у којој се осврћете на коментарисање „непостојеће реченице као ствар подсвести или нечег другог, као и недопустивост нетачног цитирања у комуникацији између државних органа“, сматрам да је нарочито непримерен Ваш покушај да се бавите произвољним тумачењем било чије подсвести. Ово истичем посебно из разлога што се у конкретном случају не ради о коментарисању непостојеће реченице, већ напротив, реченице из Вашег саопштења објављеног на сајту Повереника 12. фебруара 2018. године, а којом наводите да се  „обрада велике количине личних података грађана поверава до тада непостојећој структури управника“. Јесте ли ове своје реченице свесно заборавили?

 

У вези с наводом да се Служби Повереника обраћа велики број грађана са питањима из делокруга примене Закона о становању и одржавању зграда („Сл. гласник РС“ број 104/16, у даљем тексту: Закон), наглашавам да је Министарство, као орган у чијој је надлежности тумачење и примена Закона, у свакодневној комуникацији са јединицама локалних самоуправа (ЈЛС) које непосредно примењују Закон, али и са  грађанима, и свакодневно пружамо информације у вези са свим акпектима Закона, који је далеко опширнији од питања обраде једног личног податка, односно ЈМБГ. Управо због тога од почетка примене закона Министарство континуирано ради на пружању помоћи ЈЛС у спровођењу Закона, те је у том погледу организовано више различитих обука са Регистраторима и надлежним инспекторима, припремљено је неколико упутстава за спровођење законских поступака, а посебно је посвећена пажња изради брошуре Закона у сликама. Ова брошура је до сада штампана у скоро 5.000 примерака, има шири едукативни карактер како би се на што једноставнији начин представила област управљања и одржавања зграда и посебно нагласила улога свих актера у процесу примене Закона.

 

Ради спровођења обука за Регистраторе у поступку регистрације стамбених заједница, припремљени су и радни материјали у форми упутства за регистрацију, као и модела одлуке са записником, у коме су учестовале и друге институције и сачиниле модел који се базирао на ранијој пракси, али и пракси пословних банака у чијем раду се број личне карте стандардизовао као неопходан податак ради учествовања у правном саобраћају, који је услед техничке грешке био објављен, али свакако не као обавезан, већ као илустративни пример. У међувремену је радом овог Министарства деценијама раније устаљена пракса мењана како би се поступак учинио једноставнијим, једнообразним и доступнијим свим власницима посебних делова стамбених зграда, наглашен је формални ток поступања Регистартора јединица локалних самоуправа и наведено да нико сем самих власника посебних делова не треба да располаже било каквим личним подацима, јер Закон то не предвиђа. Коригован модел обрасца и записника може се наћи на сајту www.stanovanje.gov.rs.

 

У вези с Вашим наводом да Закон не прописује сврху обраде података о личности којима располаже управник, сматрам да је, пре него што изрекнете једну овакву тврдњу, неопходно да сагледате Закон у целини и упознате се са његовим одредбама,нарочито у погледу обавеза власника посебних делова и начина доношења одлука стамбене заједнице. Наиме, подсетићу Вас да је чланом 41. у ставовима 1. и 3. Закона прописано да су чланови скупштине стамбене заједнице сви власници посебних делова, као и да уместо власника посебног дела на седници скупштине може да учествује у раду и гласа и члан домаћинства који је пословно способан или лице које је закупац посебног дела, уколико га власник посебног дела овласти. Из наведеног јасно следи да је сврха прикупљања података управо потреба да се утврди идентитет лица која имају законско право да учествују у доношењу одлука стамбене заједнице. Такође, Законом није прописано овлашћење управника, односно професионалног управника да лични податак, који има ради евиденције чланова скупштине стамбене заједнице, било коме даје.

 

Што се тиче заштите од ситуација када појединци поступају супротно Закону, упућујем Вас да је чланом 124. став 1.  тачка 3)  Закона прописано да комунални инспектор у вршењу инспекцијског надзора има обавезу да проверава да ли управник, односно друго одговорно лице одређено правилима власника, испуњава обавезе прописане чланом 50. Закона.  Имајући у виду да је у члану 50. став 1. тачка 6) утврђено да управник између осталог успоставља и води евиденцију о власницима посебних делова, власницима самосталних делова и лицима којима су заједнички или посебни делови зграде издати у закуп, односно на коришћење по другом основу (за физичка лица име, презиме и ЈМБГ, а за правна лица пословно име, адреса седишта и матични број), Закон је на недвосмислен начин прописао основ да се изврши и пријава неовлашћене употребе личних података, уколико комунални инспектор прими пријаву да је управник прекорачио своја овлашћења. Такође напомињем да, у складу са чланом 8. Закона o заштити података о личности, обрада података о личности није дозвољена ако се врши у сврху различиту од оне за коју је одређена, без обзира на то да ли се врши на основу пристанка лица или законског овлашћења за обраду без пристанка, ако је начин обраде недозвољен, ако су број или врста података који се обрађују несразмерни сврси обраде, као и ако је податак неистинит и непотпун, односно када није заснован на веродостојном извору или је застарео. Истим законом је у члану 54. прописано да надзор над спровођењем и извршавањем тог закона врши Повереник преко овлашћених лица, као и да овлашћено лице у вршењу надзора поступа на основу сазнања до којих је дошао по службеној дужности, од стране подносиоца жалбе или трећег лица.

 

Управо због непостојања ажурних података у јавним евиденцијама којима се доказује власништво над посебним делом, вођење евиденције од стране управника стамбене заједнице или професионалног управника о власницима посебних делова зграде који имају право гласа у скупштини стамбене заједнице јесте неопходно како би доношење одлука било верификовано на одговарајући начин. Ово је нарочито значајно ако се узме у обзир чињеница да скупштина стамбене заједнице доноси и одлуке које се, између осталог, тичу и остваривања јавног интерeса у домену одржавања зграде. Из разлога што је Закон по први пут увео професионализацију управљања и стручно оспособљавање у области професионалног управљања, а ради додатног наглашавања неопходности поштовања прописа у области заштите података о личности, Правилником о програму испита и начину полагања испита, условима за стицање и одузимање лиценце за професионалног управника и садржини регистра професионалних управника који је донело Министарство („Сл. гласника РС“ број 41/17) у Прилогу 2, у области „Административни и финансијски аспекти управљања зградом“, Модул 1, наведен је и Закон о заштити података о личности са релевантним члановима, као један од правних извора потребних за припрему испита за професионалне управнике.

 

На Ваше указивање на чињеницу да стамбена заједница, у складу са Законом, треба да има текући рачун у банци, напомињем да наведени поступак није законска новина, већ је исто било прописано чланом 11. ранијег Закона о одржавању стамбених зграда („Службени гласник РС”  бр. 44/95, 46/98, 1/2001 – одлука УСРС, 01/2005 – др. закон, 27/2011 – одлука УС и 88/2011). Потребно је истаћи да су скупштине/савети стамбених зграда, којих је око 15.000 било евидентирано у складу са претходним прописима, такође пролазиле кроз процедуру отварања рачуна у банци, на исти начин као и стамбене заједнице сада, а што је прописано Одлуком о ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна („Сл. гласник РС“, бр. 55/15 и 82/17).

 

У вези с Вашим сугестијом да би као потпредседница Владе требало да у комуникацији са Управом за спречавање прања новца покренем поступак преиспитивања и усаглашавања релевантних закона како би се у процесу обраде података поштовали поступци, као и Закон о заштити података о личности, напомињем да нема разлога да Повереник подсећа потпредседницу Владе и министарку о њеним обавезама, имајући у виду да је већ обављен низ разговора о свему напред наведеном. Направљени су већ кораци у кориговању различитог поступања пословних банака, а успоставила сам и комуникацију са Управом за спречавање прања новца ради проналажења решења да се испоштују стандарди из области којом се бави Управа, али и да се заштите подаци грађана и грађанки као власника посебних делова стамбене зграде које има својство правног лица.

 

Узимајући у обзир Ваше упућивање да је одлука Народне банке Србије, коју помињете у свом допису, у колизији са  Законом о заштити података о личности, сматрам да нема простора да ја, као потпредседница Владе и носилац извршне власти, покрећем процес преиспитивања усаглашености одлуке једног независног органа који за свој рад одговара Народној скупштини Републике Србије.

 

Иако сам вас позвала на сарадњу, Ви сте на то одговорили описом ситуације у којој сте поставили питање усклађености Националног програма за обезбеђивање у ваздухопловству (у даљем тексту: Национални програм) са Законом о заштити података. Пошто помињете да до састанка око ове теме није дошло услед „(не)поступања“ мојих сарадника, искористићу ову прилику да Вам и о томе изнесем чињенице, јер се не бавим закључивањем без аргумената. Дакле, поводом Националног програма обрaтили сте се тадашњем премијеру, а сада председнику државе Александру Вучићу, и од мене сте поводом тога и добили детаљан одговор број 07-00-00452/2016-05 од 15.11.2016. године, у ком смо Вас упознали са документима на основу којих је постојала обавеза усклађивања Националног програма, да је исти донет на основу међународног споразума које је РС ратификовала у форми закона, те смо Вам, у жељи да Вама и вашим сарадницима пружимо и додатне информације уколико је потребно, предложили и одржавање састанка, али на тај допис нисам добила одговор од Вас.

 

Такође, актом број 07-00-00452/2016-05 од 15.12.2016. године, ово министарство је обавестило Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије, као надлежну агенцију која је припремила Радну верзију Националног програма и која је у непосредној комуникацији са релевантним организацијама ECAC, о потреби за одржавањем састанка са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, ради изналажења решења на оперативном нивоу. Директорат цивилног ваздухопловства РС доставио је овом министарству акт Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у коме стe навели да је за Вас неприхватљиво да се одазовете састанку јер исти није био предвиђен у просторијама Повереника.

 

Све ово Ви знате, јер сте све те дописе доставили уз свој последњи допис мени. С обзиром на то да се у Вашем обраћању позивате на  правну сигурност, позивам Вас да све те прилоге још једном прочитате и онда проверите своју тврдњу да до поменутог састанка није дошло због незаинтересованости Министарства,  или је заправо истина да до тог састанка није дошло једино због постављања Вашег услова у вези са формом заказивања и местом на коме ће се састанак одржати, односно изричитим захтевом Повереника да се састанак одржи искључиво у просторијама Службе Повереника. Зато, када су у питању прилози које сте доставили уз допис, желим да Вас обавестим да сам их све детаљно прегледала, али да ми није јасно шта сте њима хтели да докажете и чије аргументе исти подржавају, имајући у виду да из поменутих прилога следи да до решавања питања која покрећете не долази једино из строго формалних, а никада због суштинских разлога.

 

И поред свега, ипак ћу Вам н крају још једном нагласити да Министарство и моји сарадници стоје на располагању свима који имају питања у вези са применом свих закона који су у надлежности министарства којим руководим, јер то сматрам својом професионалном обавезом у остварењу свих циљева и јавних политика Владе чија сам и потпредседница. Зато сам врло свесна континуираних обавеза Министарства на изградњи одрживог система у областима којима се бавимо, те смо у периоду од 2014. године па надаље спровели корените промене у свим областима својих надлежности, како бисмо обезбедили свеобухватно унапређење грађевинског сектора, транспортне политике и унапређење инфраструктуре у свим областима. Зато би, при сваком обављању државног посла, свако од нас увек требало да има визију модерне Србије, Србије у којој је сваком дато једнако право и једнаки услови да живи, да ради и обавља привредну делатност, у којој је кретање људи и робе слободно и засновано на принципима једино тржишне утакмице, Србије у којој се сталан развој државе стимулише управо кроз сталан лични развој сваког грађанина РС.

 

Тако раде они који свој посао схватају озбиљно и мере успех резултатима, а не бројем медијских саопштења уз одсуство било каквог настојања да се проблематика суштински сагледа.

           

С поштовањем,

 

 

 

потпредседница Владе Србије

 

и министарка грађевинарства,

 

саобраћаја и инфраструктуре

 

 

 

проф. др. Зорана Михајловић