RSS

You are here

Одговори на питања емисије САТ - зелени коридори на граничним прелазима

Емисија САТ ће се у свом следећем издању, између осталог, бавити зеленим коридорима на граничним прелазима. Због тога вас, у циљу правилног и правовременог обавештавања наших гледалаца, молимо да нам одговорите на следећа питања:
Да ли је и у којој мери, захваљујући зеленим коридорима и зеленим тракама у оквиру тог система, бржи проток саобраћаја на граничним прелазима Гостун, Сремска Рача, Мердаре и Прешево?


Од понедељка, 13. априла 2020. године Република Србија је у складу са претходним договором у оквиру ЦЕФТА споразума започела са имплементацијом система зелених коридора на одређеним граничним прелазима у оквиру ЦЕФТА региона. Систем зелених коридора успостављен је како би се олакшао промет и трговина робом у региону, у условима знатно успореног међународног транспорта терета због додатних мера заштите граница и становништва од пандемије вируса COVID-19.
Зелени коридори представљају систем граничних прелаза под посебним режимом, на којима се царинске и друге процедуре одвијају знатно убрзаније. Сама чињеница да су прелази у овом режиму отворени 24 сата дневно, седам дана у недељи (осим фитосанитарне и ветеринарске инспекције које раде само радним данима од 7.30 до 15.30) доводи до закључка да је проток на граничним прелазима Сремска Рача, Прешево, Гостун и административном прелазу Мердаре значајно убрзан.
Напомињемо да је Влада Републике Србије и пре покретања Иницијативе о зеленим коридорима, усвојила закључке у којима је јасно утврдила који гранични прелази су континуирано отворени за транспорт терета друмским путем, односно свим видовима саобраћаја. Такође, одлуком Владе Републике Србије прецизно је наложено да се транзитни саобраћај мора несметано обављати, што је у потпуности и реализовано.
Србија је била прва земља у региону која је овакву одлуку донела. Дефинисањем листе граничних прелаза између Републике Србије и суседних земаља у потпуности је омогућен несметани транзит преко територије Србије од почетка кризе изазване вирусом COVID-19.
Одлуком да се због ефикаснијег и бржег транзита теретних моторних возила преко територије Републике Србије, укине формирање конвоја у пратњи полиције, Србија је отишла и корак испред у односу на ову иницијативу. (дефинисала зелене коридоре, обезбедила бензинске станице на њима које су отворене 24 часа и о овом обавестила све превознике који транзитирају кроз Србију).
Свакако да синхронизоване активности свих регионалних учесника на Западном Балкану, попут зелених коридора, доприносе бржем протоку робе, посебно у ванредним околностима, каква је епидемија изазвана COVID-19.


Да ли ће, у циљу што лакшег и бржег обављања превоза робе на граничним прелазима, тај систем наставити да функционише и убудуће?


Све олакшице и укидање административних баријера, нарочито у превозу терета, јесу од интереса за Републику Србију. Имајући у виду чињеницу да је од 2012. године у Србији изграђено око 350 километара нових ауто-путева, а само у 2019. години пуштено у саобраћај око 130 километара ауто-путева на Коридору 10 и “Милошу Великом”, те да је после 30 година завршен комплетан друмски Коридор 10, јасно је да ова повезаност и скраћено време путовања немају употребну вредност у случају великог времена задржавања на граничним прелазима.
Иницијатива о успостављању зелених коридора за сада је усмерена на временски период у ком постоји епидемија изазвана COVID-19, али се надамо да ће се наставити подршка успостављеном систему и након укидања ванредног стања.


Да ли је у плану „отварање“ зелених трака на другим, оптерећенијим граничним прелазима, попут Хоргоша, Батроваца или Градине?


Отварање зелених трака на другим, оптерећенијим граничним прелазима, попут Хоргоша, Батроваца, или Градине могуће је само у случају да се успостављени систем зелених коридора у оквиру ЦЕФТА споразума укључи у систем “зелених коридора ЕУ”, за шта су већ покренуте одговарајуће иницијативе према Европској комисији. До тада систем је могуће примењивати само у оквирима чланица ЦЕФТА.