RSS

You are here

Одговори на питања "Вечерњих новости" - градилишта

 1. Да ли је тачно да је у Србији тренутно активно 59.000 градилишта? С обзиром на то да је то огроман број, молила бих вас да појасните шта све у њега улази.


У број активних градилишта улазе сва градилишта на којима нису завршени грађевински радови, као и она код којих за изведене радове није прибављена употребна дозвола. Законом о планирању и изградњи је одређен рок важења грађевинске дозволе и у погледу почетка извођења радова али и у погледу завршетка радова, односно прибављања употребне дозволе за изведене радове. Изградња објекта није завршена завршетком његове конструкције, већ завршетком објекта у целини, тј. завршетком свих грађевинско-занатских и инсталатерских радова, као и повезивањем на инфраструктурну мрежу, што све укупно представља неопходни предуслов за издавање употребне дозволе, односно завршетак објекта у административном смислу.
Свакако рок у ком је инвеститору дозвољена изградња објекта је рок у ком се сматра да је тај објекат у статусу "активно градилиште", без обзира на број присутних радника на терену, односно без обзира на то да ли је завршено извођење свих планираних радова.
Број активних градилишта на дан 16. 7. 2020. године износи 60.699.

2. Осим капиталних пројеката, које финансира и спроводи држава, шта се највише гради по Србији? Да ли су то станови? Kолико фабрика се тренутно гради и где? Где се, осим у Београду, највише гради?


Првих пет градова са највећим бројем градилишта су:
1. Београд 6.065 активних градилишта,
2. Нови Сад 4.011 активних градилишта,
3. Суботица 2.499 активних градилишта,
4. Kрагујевац 1.964 активна градилишта
5. Панчево 1.374 активна градилишта.

3. Kолико радника је ангажовано на капиталним пројектима, а какве су процене, колико их има укупно на тих 59.000 градилишта?


Према последњим подацима, укупно је више од 5.900 радника ангажовано на пројектима у области саобраћајне, комуналне инфраструктуре и изградњи станова за снаге безбедности. Реч је о око 120 градилишта, а укупна вредност ових пројеката је око 3,6 милијарди евра (око 427 милијарди динара).
У току су радови на изградњи 250 км ауто-путева и брзих саобраћајница (обилазница око Београда, Моравски коридор, ауто-пут Прељина-Пожега ауто-пут Сремска Рача - Kузмин, ауто-пут и брза саобраћајница Рума-Шабац-Лозница и др.). Такође, изводе се и радови на реконструкцији, рехабилитацији и одржавању око 470 км путева (државних и локалних).
Такође, на пример, на пројектима на железници ангажовано је више од 1.500 радника на више од 300 км деоница у изградњи и реконструкцији, укључујући брзу пругу Београд-Будимпешта и регионалне пруге.
Гради се и више од 3.500 станова за припаднике снага безбедности, на којима ради укупно више од 1.000 радника (у Београду, Новом Саду, Нишу, Kраљеву, Kрагујевцу, Сремској Митровици), док на пројектима у области комуналне инфраструктуре, водног и ваздушног саобраћаја, укупно ради више од 350 радника.

4. Према подацима Републичког завода за статистику, у мају је издато за 26,3 одсто мање грађевинских дозвола у односу на исти период лане, а за првих пет месеци број издатих грађевинских дозвола је мањи за 3,8 одсто. Да ли то значи да и грађевинарство посустаје под теретом кризе?


Kао и у свим аспектима друштва, криза изавана корона вирусом направила је краткотрајни прекид узлазног привредног раста са почетка године, и то одмах по увођењу ванредног стања. Министарство је свакодневно пратило и прати све параметре система издавања дозвола и контроле грађења и анализира импликације на сектор грађевинарства уопште и предлаже одговарајуће мере.
Не може се рећи да грађевинарство посустаје под теретом кризе, већ напротив, оно је изузетно стабилно и одвија се на јасно постављеним правилима издавања дозвола, примене мера извођења радова и контроле изградње, квалитету пројеката и захтевима тржишта.
Kад посматрамо период од почетка године, Србија је остварила привредни раст од пет одсто у првом кварталу 2020. године у односу на исти квартал 2019. године, а највећи допринос дао је управо сектор грађевинарства.
Наиме, у сектору грађевинарства остварен је највиши међугодишњи раст бруто додате вредности од свих делатности у првом кварталу 2020. године, који је износио 19,6% у односу на исти квартал претходне године. Такође, вредност изведених грађевинских радова у првом кварталу 2020. године повећана је за 24,4% у односу на исти период прошле године, чему је највише допринела управо изградња саобраћајне инфраструктуре, односно велики инфраструктурни пројекти, на којима су се радови одвијали и у време ванредног стања, као што се и сада одвијају без прекида, уз примену свих мера које су предвиђене у циљу сузбијања заразне болести COVID-19, што је био случај и током ванредног стања.

Такође, наглашавамо да је број активних градилишта који данас износи 60.699 већи за више од 16.000 у односу на исти период 2019. године (кад су била 44.484 градилишта).
Све док постоји потражња на тржишту, а постоји, и све док је тежња државе да убрзано развија инфраструктуру, очекујемо да сектор грађевинарства остане носилац привредног раста Србије.