RSS

You are here

Промене радикалне, брзе и болне

Интервју – Нови магазин



Енергија, каже без оклевања потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић упитана за најјачи утисак после маратонских скупова са банкарима и привредницима одржаних у понедељак у Влади Србије поводом најављених мера привредног опоравка земље.


“Били су то састанци који је требало људима да покажу нову енергију нове Владе спремна и да чује. За мене је најважнија та енергија, посебно на састанку са привредницима који је трајао је 4 и по сата, до 22.30 увече, и готово да нема човека који није говорио о својим искуствима и проблемима, али и о предлозима како да нова економска политика Владе буде што успешнија. Овакве састанке имаћемо на два месеца, а у међувремену министри ће у својим ресорима правити сличне сурете”, каже Зорана Михајловић за Нови магазин.


Јесте ли изненађени сазнањима о стању у којем је Србија?
- Стањем нисам изненађена, сви ми знамо за проблеме у банкарском сектору и у грађевинарству, али сам запањена тиме што пре ове Владе нико није сео и причао, рецимо, са грађевинском индустријом. Најважнији партнери државе су банке, привреда, предузећа, наравно и синдикати, ако нема договора између њих ниједна политика не може бити успешна, ниједна мера коју држава хоће да спроведе.


Уочи 1. маја састали сте се са директорима јавних предузећа. Шта сте у сва три велика подресора уочили као проблеме?

- Са директорима јавних, установа, организација, агенција, свега што се налази под овим министарством, њих 21. Проблеми јесу општи, економски, али када погледате по ресорима видите апатију, лошу комуникацију између државе и јавних предузећа, Министарство је третирано као проточни бојлер. Чак и у овом тренутку јавна предузећа су јача од државе, па ако државни секретар или помоћник министра позове директора јавног предузећа он каже: “Нека ме зове министар!”. Јасно вам је како су функционисали! Покушала сам да добијем кратак пресек проблема и, наравно, нема довољно новца да се одржавају путеви, нема довољно подстицајних мера за грађевинску индустрију и с тим се слажем. Али на том састанку највећи број људи је говорио о томе да нема пословни простор, да не могу да запосле људе и да имају прениске плате, иако то нису проблеми који су мене тог дана занимали.


Рад на црно посебно је изражен у грађевинарству. Како се томе може стати на пут у грани која се ослања на много сезонаца?

- Као и у сваком другом ресору, држава ће преузети ризик, платити одређен проценат доприноса и пореза како би људе који раде на црно увукла у нормалан систем рада. Са друге стране, то ће бити добро за компаније које добро раде, имаће корист јер ће држава преузети плаћање дела тих обавеза у одређеном периоду. Сезонски карактер посла није препрека, рад на црно се решава контролом, а најважније је да се послови заврше на време. Јер, ако су паре потрошене, а посао касни, онај ко треба да плати радника узеће га на црно.


Сива економија нигде није смањена за шест месеци, ни за годину дана, ни у земљама каква је Италија.

- Не може брзо ни овде. Ти велики бројеви да ћемо смањењем сиве економије моћи да уштедимо најмање милијарду нису реални; наш план је да у наредних годину, годину и по дана Србија у том смислу уштеди или добије неких 100 милиона евра, до 2018. око 300-400 милиона евра. Све Владине мере усмерене су да приватни сектор почне да функционише, јер ту се људи запошљавају. Споља треба да нам долазе инвестиције, изнутра морамо радити на амбијенту, све је то спојено и ако нешто не урадимо добро не можемо очекивати да приватни сектор функционише и ради. Пакет мера који ће Влада усвојити заиста је пакет, тиче се свих области, државне управе, јавних предузећа, приватног сектора, амбијента, пореске управе која мора да функционише на много здравијој основи. Не можемо више да слушамо како неко дугује за порез, без питања ко је требало да наплати порез. На једном од састанака у понедељак причали смо и о томе – морамо да подвучемо црту. Када говоримо о великим дуговима за порез морамо знати да су већи део камате, а мањи главница, камате су се калемиле и дошли смо у ову ситуацију кад више није прво питање ко је крив, него како ћемо тим предузећима омогућити да реше питање пореза. У енергетици смо имали разне врсте репрограма, договоре, причали о томе да део камата буде отписан. Министарства финансија и привреде морају да направе прихватљив, одржив модел за оне фирме које суштински могу да раде. Њих не треба одмах затворити, треба наћи модел да живе, али модел се мора поштовати; ко не поштује биће блокиран. Очекујем да Министарство финансија разради мере, то је посебно важно за грађевинарство.

Грађевинари траже измену закона тако да наша оператива добије пројекте као што су Београд на води. Да ли је то изводиво или не и колика је препрека несолидност грађевинске оперативе?

- И једно и друго је проблем, али има још једна ствар о којој смо јуче разговарали и најавили грађевинарима да ћемо решавати – наши људи имају озбиљан проблем да раде у иностранству, па ћемо са Министарством рада мењати уредбе и део закона да се постигне боља проходност наших радника. Поготово што имамо назнаке, па и најаве, да ће се у Русији отварати нова градилишта, а наши људи су тражени. Као тачно се испоставило и да немамо школоване раднике. Они који оду у иностранство нешто науче, али питање је ко ће водити градилишта и како ће испунити дате рокове.


Најављена јефтина станоградња прилика је за ангажовање грађевинаца.

- Да, размишља се још о томе хоће ли бити 50 или сто хиљада станова, ми имамо отребу за 42.000 станова за војску и полицију. То ће радити наше фирме које су радиле по свету, неколико фирми је управо у Русији градило станове. Иначе, верујем да ћемо поштовати најнижу каматну стопу и малу рату, посебно у односу на закуп. Знам да ће отворити и проблем садашњег тржишта станова, али ми хоћемо да запослимо грађевинску оперативу и верујем да ће доћи до пада цена некретнина на тржишту.

Да подсетимо шта ће све држава уложити.

- Грађевинско земљиште и комплетно уређену инфраструктуру, енергетику, приступне саобраћајнице, а помоћи ћемо и у свему што се буде тицало дозвола.

Опет дуго најављивана сеча прописа?

- Из искуства знам да је сечу прописа тешко урадити; када сам у претходном ресору пробала да број дозвола са 90 и нешто смањимо на пет, шест, десет, окупила све те људе, био је проблем што нико није хтео да се одрекне дозволе. У Закону о планирању и изградњи предвидели смо да се грађевинска дозвола добије за 28 дана, поређења ради у Хрватској је то за 30. Неће бити више локацијске дозволе, него ће бити информација о локацији, што значи да нема управног акта и нико не може да се суди и губимо време. Оно што фали јесте обучена администрација, контролисана и заинтересована да то уради. Кад, рецимо, имате рок од 60 дана, администрација пројекат одложи са стране, као има времена. А нема и то су ствари које ће се мењати Законом који ће бити у процедури до краја маја.

Нови магазин је пре две године израчунао колико која бивша република СФРЈ дугује. Најважнија разлика је што су Словенија и Хрватска на том дугу изградиле путну мрежу, а ми не. Зашто?

- Зато што се трошило. Тај сам пример и ја давала – они дугују, али имају фантастичан аутопут. Оног тренутка кад код Шида пређете границу и уђете у Србију запрепастите се где сте дошли. Сада смо у ситуацији да више не можемо да узимамо кредите, а морамо да градимо инфраструктуру ако желимо да будемо транзитни коридор Југоисточне Европе. Ми смо најкраћи пут између Истока и Запада и то треба да искористимо да нас не би заобилазили…

Коридор 10 није на мапи европских путева...

- Одлука још није донета, то је пре свега интенција Бугарске. Наш план је да до краја 2016. завршимо Коридор 10, за Коридор 11, како само назвали аутопут до Црне Горе, даћемо концесију и верујем да ћемо успети да се договоримо са партнерима. Напокон, у досадашњим владама нико није радио Дунавски коридор, а то је велика штета. Кредита нема, остају нам само концесије и оно што држава може да уложи.


Прелазимо на политику – ви сте особа од поверења премијера и важан део руководства СНС-а. Да ли био потребан изборни легитимитет и да ли сте на изборима очекивали такав успех?

- Да будем искрена, ја сам о резултату причала много пре избора и моја процена је била да ћемо имати тако велико поверење грађана. Требало нам је тако велико поверење да бисмо могли да уђемо у реформе, промене се дешавају и дешаваће се, али је питање брзине важно. Нама је циљ да ове године имамо системске законе, да у овом продуженом року решимо питање предузећа у реструктурирању, нови закон о раду… То су велики резови.

Колико сте задовољни односима унутар странке и могу ли функционери СНС-а бити носиоци промена?

- Често нас критикују, кажу да немамо људе, да смо покрет. Међутим, странка је опстала у тешким тренуцима, велика јесте, увек имате људе који долазе зато што сте на власти, тако је било и биће; нека долазе, има врло квалитетних људи. У наредом периоду нам предстоји освежавање Главног одбора, делегираћемо људе који ће бити задужени за одређене делове Србије. Ја волим рад у странци и верујем да ћемо формирати и комисије и одвојити људе који ће се бавити одређеним ресорима стручно, али пре свега страначким радом.


Корупција је системска, директор Агенције за осигурање депозита тражи мито, заменик директора БИА-е исто. Како ћете унутар странке спречити таква искушења?

- Не можете то страначки делити, шта год да је корупција мора бити санкционисано. Ја нисам за одуговлачења, свако именовано лице које направи макар малу грешку мора бити склоњено, јер је то пример другима. Да ли је члан странке или не није важно.

 

Даћу вам један пример – ово министарство годишње даје више од триста хиљада дозвола за друмски превоз камионџијама. За дозволе ван Србије постоје контингенти, квоте, а где су квоте ту је тражња много већа и могу се јавити проблеми. Пре три дана смо мој државни секретар и ја имали велике притиске, грубе СМС поруке зато што смо зауставили досадашњи начин издавања дозвола. Не свих, али дешавало се да неко не врате дозволу, што је обавеза, а добије нову. Ми смо то зауставили јер се не поштује процедура. У поноћ сам добила поруку да ћу зажалити што неко није добио дозволу…

Човек из странке?

- Врло близак странци. Дакле, мене апсолутно не интересује, може да буде Вучић, моја мајка, систем мора да се успостави, сваки изузетак је проблем. Одговорила сам му да ће бити склоњен и са функције ако само још једном пошаље такву поруку. Ја их не кривим превише, навикли су претходних година да тако функционишу, али ја сам за успостављање реда.

Јавност још прича да сте морали да одете из енергетике на руски притисак зато што сте отворили суштинска питања око гаса, рудне ренте, власништва државе… Јесте ли зато морали да одете или је то договор са премијером зато што сте, како је рекао, булдожер?

- То јесте договор премијера и мене, он је сматрао да су у енергетици неке ствари постављене на ноге, да је приоритет Владе грађевина и саобраћај и договор је да овде поставимо систем на ноге, будући да су оба сектора запуштена. Као потпредседник Владе ја ћу и те како пратити енергетику и рударство, тим пре што је овде инфраструктура, гасовод и нафтовод. На мене нико није вршио притисак, а читала сам у медијима да сам морала да одем због Руса. За мене је ово изазов, да је нешто лепо не би ме ни звали, па да пробамо. Енергетика је мој посао, никада нисам била у грађевини, али сматрам да као министар могу да организујем, а струка нека ради своје.


Верујете ли да је притисак Русије или појединаца због Украјине и нашег европског пута сада јачи него раније?

- Притисака има и са једне и са друге стране. Наш пут је јасан, ми хоћемо у Европску унију. Притисци, ако бих тако могла да их назовем, жеље за одређеним изјашњавањем постоје, али ми нисмо у ситуацији да правимо резове ни ка једнима ни ка другима. Наш пут је јасан и по изјавама руских званичника мислим да је то схваћено – ми хоћемо да будемо у ЕУ, али наше партнерске односе и са Русијом и са другим држава не можемо ставити “на хладно”. Ми имамо толико посла са Руском федерацијом да би то за нас било погубно.


Једно потпитање, да ли се због замене ресора чешће виђате са колегом Антићем него са другим министрима?

- Морам да признам – да. Та је сарадња стварно коректна, ми разговарамо о пројектима, о енергетици, од соларних панела до ветропаркова, заједно смо у Координационом телу за односе са Кином…


Он је на путу у Кини, шта ради тамо?

- То је продужетак састанака који су у Букурешту имали премијери земаља Југоисточне Европе и верујем да ћемо имати пругу Београд – Будимпешта. О детаљима ћемо разговарати, надам се на јесен у Србији, на састанку премијера Југоисточне Европе и кинеског. Нас у децембру чека и отварање моста Земун – Борча, због чега смо инсистирали и на том састанку.

Мањак новца у Србији је, рецимо тако, аутентичан. Плашите ли се социјалних немира?

- Не, више се плашим да људи неће схватити да све што радимо радимо да бисмо оживели привреду. Можда се некоме чини када причамо о предузећима у реструктурирању да ће велики број људи остати без посла, али све што може бити здраво ми ћемо помоћи и у крајњој линији запослиће нове људе. Не можемо више говорити да имамо 30 хиљада запослених, а они не раде. Бринем да ли ће људи разумети да то што се ради, ради се да би било боље, да не може одједном да се запосли 100 хиљада људи. Приватни сектор мора да оживи, државна управа да буде ефикаснија, у овом министарству није потребно 500 људи, од њих 500 сто ради.

Један значајан предузетник каже да у његовој фирми три возача вози 15 директора и има само две секретарице: како ћете ви то решити у јавном сектору?
- Неке ствари ићи ће уредбом, онда људи схвате да могу да функционишу и без десет возача. Државна управа ће поштовати све оно што Влада буде донела, али много је важније да се то пренесе на јавна предузећа. Тамо је проблем све, од високих плата које не одговарају уложеном раду, до трошкова који немају везе са животом, да не говорим о директорима који имају аутомобиле за себе, жену, породицу. Тога нигде у свету нема. Министарство привреде је задужено за то, али очекујем да држава, ако је потребно Влада, донесе одлуку. Ту могу бити огромне уштеде, али то је и знак да се води рачуна како функционишу јавна предузећа.


Директори


Ви сте и председница Кадровске комисије за избор директора јавних предузећа. Неки су конкурси расписани пре скоро годину дана. Хоће ли бити поништени?
- Тражила сам информацију о томе где су конкурси расписани, где нису, тражила сам и мишљења ресорних министарстава. Ако треба неке ћемо конкурсе поништити и расписати нове, али до краја године треба да имамо директоре изабране по јавном конкурсу. Важно је да квалитетни људи колико год је то могуће дођу у одређене ресоре. Даље од тога још нисам разговарала и није то само мој посао, то је посао Владе, али моја је жеља да сви директори прођу јавни конкурс, па и људи поред, помоћници, заменици, директори сектора.


Русофилске струје и Јужни ток


Добар део историчара тврди да та русофилска струја никада није била утемељена у српском друштву. Шта ви мислите?

Мислим да јесте, могу да разумем и ту љубав и те односе, али ја сам практичар, ми морамо да водимо рачуна о развоју Србије, да радимо са свима с којима можемо.

Морамо бити део уређеног система, а то је ЕУ, али морамо да радимо и са свима другима.


Шта ће бити са Јужним током?

Генерални пројекат још није завршен, а оног тренутка када се уради добијамо грађевинску дозволу и ствари крећу својим током. Пред Русијом је могућност да промени руту пошто може да иде преко Украјине, то је јефтиније, дубина неће бити 2.000 метара под морем, него 80. Ако евентуално дође до тога, на краће време се може одложити градња док се препројектује. Ми морамо да водимо рачуна хоћемо ли градити Ниш – Димитровград, верујем да ће се то наставити да бисмо добили гас из другог правца, са другог места, а краткорочно ако се украјинска криза настави, а не изгледа да неће – морамо водити рачуна о зимском периоду. Ако дође до прекида дотока гаса из правца Украјине, од 15 милиона метара кубних колико дневно трошимо у стању смо да обезбедимо 7,5 из Банатског Двора и супституцијом мазутом. То значи да бисмо морали да зауставимо све што ради, да оставимо само болнице и школе. Излаз је да као држава размишљамо и обезбедимо део гаса у складиштима у Мађарској или некој другој држави, то тражи новац, али морамо. Причаћу о томе на Влади, то је за нас тренутно приоритет.


Војводина


Заложили сте се за промену власти у Војводини. Избори или реконструкција?
Како год буде, искрено се надам да ће грађани Војводине добити једну озбиљну владу, да ће добити оне који имају легитимитет да воде Војводину. Тренутно Демократска странка то сасвим сигурно нема.