RSS

You are here

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА О ОЗАКОЊЕЊУ ОБЈЕКАТА

Проблем бесправне градње постоји уназад неколико деценија, али је нарочито ескалирао 90тих година прошлог века, када се бележи масовна бесправна градња, која је узрокована великим приливом становништва са ратом захваћених подручја, недостатком сваке врсте контроле над бесправном градњом, али и непостојањем  планске документације која би омогућила легалну градњу.
 
Република Србија је у неколико наврата покушавала да доношењем закона којим се уређује ово питање, изврши легализацију бесправних објеката. Први закон је донет 1997. године - Закон о посебним условима за издавање грађевинске, односно употребне дозволе за одређене објекте („Службени гласник РС”, 16/97), а потом, као део Закона о планирању и изградњи и 2003., 2006., 2009. и 2011. године, односно као посебан закон 2013. године - Закон о легализацији  објеката  (''Службени гласник Републике Србије'', број  95/2013). Сваки од наведених закона је омогућавао да се бесправни објекти врате у легалне токове, али су ефекти ових закона били скромни. Према последњем извештају, у Србији је поднето око 771.000 захтева за легализацију, док према подацима Републичког геодетског завода, број објеката за који није могло бити утврђено да имају грађевинску и употребну дозволу, износи око 1,5 милиона.
 
Стварни број бесправно изграђених објеката никада до сада није утврђен. Једно од решења у Нацрту овог закона управо покушава да реши овај проблем. Нацртом је предвиђено да грађевинска инспекција изврши попис свих бесправно саграђених објеката на својој територији, што предлагач сматра изузето важним у смислу системског решавања овог питања. Истовремено, ово питање-питање утврђивања броја свих незаконито саграђених објеката, има по значају, карактер јавног интереса за Републику Србију. Циљ је да грађевинска инспекција, која у претходном периоду није урадила свој основни посао на превенцији бесправне градње и дозволила да објекти буду изграђени и усељени, заврши посао на начин да после законом утврђеног рока, а то је једини поуздан податак о статусу објекта, имамо тачан број бесправно саграђених објеката у Републици Србији. Статус ових објеката, разликује се по условима озакоњења од објеката за које је поднет захтев за легализацију, у складу са раније важећим законима. По евидентирању објеката за које није поднет захтев за легализацију, грађевински инспектор је у обавези, а то је предвиђено и Законом о планирању и изградњи, као материјалном пропису за изградњу, да донесе решење о рушењу тог објекта. Донето решење о рушењу објекта се доставља власнику незаконито изграђеног објекта и надлежном органу за озакоњење објеката, који је у обавези да по службеној дужности покрене поступак озакоњења. Дакле, не препушта се више на вољу власницима незаконито изграђених објеката да ли ће поднети захтев, већ Држава, третирајући ово питање као питање од јавног интереса, сама покреће и води поступак озакоњења.
 
Сваки од раније донетих закона којима је било уређивано ово питање је померао временску границу до када се објекти могу легализовати, без обзира на чињеницу што је бесправна градња у Републици Србији од 2002. године кривично дело, санкционисано и запрећеном казном затвора.