RSS

You are here

Реаговање поводом текста „Дуг за аеродромско земљиште чип за политичке уцене у Нишу”

Поводом текста  „Дуг за аеродромско земљиште чип за политичке уцене у Нишу”, објављеног у дневном листу “Данас” 25. јуна 2019. године, у циљу потпуног и непристрасног информисања јавности, указујемо на неистините наводе Иницијативе “Не дамо нишки аеродром”, које су пренете у поменутом тексту.

 

Поводом тврдњи да је „Аеродром „Константин Велики“ жртвован зарад интереса крупног капитала” и да би “средином следеће године Град Ниш могао да упадне у дужничко ропство због исплате аеродромског земљишта Министарству одбране“, подсећамо да је претходна градска управа у периоду до 2012. закључила уговоре због којих је Град и доведен у ситуацију претње од “дужничког ропства”. 

 

Уговоре о преносу непокретности за аеродром и касарну је још 22. 10. 2010. године потписао градоначелник Милош Симоновић. Овај уговор постао је „свилен гајтан“ око врата грађана Ниша, задуживши га само за аеродром износом већим од 63 милиона евра, што је значајно више од укупног градског буџета. У јануару 2012. исти градоначелник је, заступајући Град Ниш, сада у својству продавца, продао 15 хектара, 7 ара и 75 метара квадратних, тј. комплетно земљиште на коме је била касарна, страној компанији, и то без гаранција, за градњу која није реализована.

 

Обавеза коју је наметнуо Граду кроз први уговор стигла је на наплату не како Иницијатива “Не дамо нишки аеродром” наводи 2020, већ 2015. године. Ипак, захваљујући Влади Србије и Министарству грађевинарстсва, саобраћаја и инфраструктуре, обавезујући рокови су продужени двоструко, што је помогло Граду Нишу да испуни преузете обавезе, а уместо наплате 6.313 евра дневно, Република Србија од града није узела ниједан евро, већ супротно.

 

Кад је реч о обавезама Града Ниша, које проистичу из поменутог уговора, став Министарства грађевинараства, саобраћаја и инфраструктуре, који је јавно изнет, јесте да ће се, по завршетку послова на изградњи Новог Ниша и других обавеза, утврдити коначни биланс по закљученим уговорима и анексима, између Министарства одбране и Града.

 

Претходна власт је куповину аеродрома, као део уговора, користила само да “замаже очи” грађанима - с једне стране, преузете обавезе није измиривала, док је с друге стране плаћала стране компаније да долазе и по високим комерцијалним ценама наплаћују летове грађанима Ниша, углавном до Подгорице.

 

Такође, захваљујући Влади Србије и ресорном Министарству, након 2014. тај проблем је решен. Најпре је нишки аеродром оспособљен за квалитетније испуњавање стратешке улоге као регионалног аеродрома, али и алтернативног аеродрома београдском, тако да може да буде отворен и за слетања у условима смањене видљивости за све авионе. На тај начин омогућен је долазак компанија под комерцијалним условима, да плаћају да лете са нишког аеродрома, а не да им се плаћа за то. То је био и разлог брзог раста саобраћаја у складу са тржишним условима. С обзиром на ниске уговорене цене услуга, рад аеродрома није био комерцијално одржив.

 

Због тога, као и из стратешких разлога (будући да је нишки аеродром други по значају аеродром у Србији), у циљу одржавања континуитета оспособљености Аеродрома “Констатин Велики” да испуњава високе стандарде у пружању аеродромских услуга, Влада Србије је, на молбу Града Ниша, вратила аеродром у власништво Републике Србије.

 

У саобраћајном смислу, број путника на нишком аеродрому достигао је своју тржишну позицију, а Влада Србије је новим Законом о ваздушном саобраћају и подзаконским актима створила услове за увођење линија у јавном интересу, намењене привредно недовољно развијеним подручјима. Одлука о увођењу 12 линија у јавном интересу омогућиће грађанима и привреди региона јужне и источне Србије да са нишког аеродрома, под изузетно повољним условима, остваре повезаност са чак 12 за њих интересантних европских дестинација. 

 

Оваквом одлуком посредно се развија и саобраћај на нишком аеродрому, а као последица ове одлуке скоро је удвостручен број запослених на аеродрому (већ ове године износиће око 230).