RSS

You are here

Солидарност преточити у енергију обнове

Интервју - Дневник



Највећа штета од поплава причињена је критичној инфраструктури - у саобраћају, енергетици, телекомуникацијама, док се од локалних самоуправа очекује процена штете на привредним и пољопривредним добрима, стамбеним објектима и локалној инфраструктури. На све то треба додати и трошкове евалуације и индиректне трошкове који се односе на изгубљену добит, приходе од транспорта робе и слично, каже за наш лист потпредседница Владе Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф. др Зорана Михајловић.
– Штета на путевима, железници, телекомуникацијама и енергетици, премашује 250 милиона евра, а огромне штете причињене су и пољоприведним добрима и стамбеним објектима... Владина Комисија за утврђивање штете од елементарних непогода је почела са радом и очекује нас велики посао. Јавна предузећа већ су доставила извештаје, а ускоро ће их доставити и локалне самоуправе. Прве процене ћемо имати до краја маја, али наглашавам да је реч о прелиминарним проценама – наводи саговорница „Дневника”.

Колику конкретно финансијску помоћ можемо да очекујемо од ЕУ и чему се надати ако буде донаторске међународне конференције за помоћ Србији која се најављује?
– Нажалост, причињена штета већ премашује 0,64 БДП-а и то само на инфраструктури, што значи да ће Србија моћи да рачуна на средства из Фонда солидарности ЕУ, али и неких других фондова. Србији су потребна значајна финансијска средства за обнову после поплаве и захвални смо свим нашим пријатељима из света који нам помажу.

Ко је први притекао у помоћ Србији?
– Као потпредседник Владе желим да се најсрдачније захвалим многим земљама које су нам помогле у природној катастрофи која нас је снашла. Од Русије, САД, ЕУ и њених чланица, до земаља региона, многи су послали хеликоптере, спасиоце, новац и хуманитарну помоћ, а уверена сам да ће нам наши пријатељи у свету помоћи да обновимо све што је уништено.

Колико ће бити потребно за обнову путева и железнице, те да се Колубара врати у функцију?
– Обнова инфрастуктуре мора да почне одмах према јасно утврђеним приоритетима. Не могу да прихватим поједина мишљења да ће нам за обнову путева и железнице бити потребно пет или шест година. Солидарност која је исказана у одбрани од поплаве сада треба преточити у енергију за обнову земље и зато је најважније да будемо што боље организовани.

Чему се конкретно може надати неко ко сем пензије, на пример, није имао ништа друго осим куће која му је уништена или домаћинства која су искључиво живела од узгоја стоке, а сада су остала без ње. Какву ће помоћ добити ти конкретни људи, са угроженом егзистенцијом, а није их мало?
– Поред процене штете, на којој ћемо радити наредних недеља, морамо људима омогућити да се што пре врате у своје домове. И не само то, морамо им помоћи и да преживе и прехране се, обезбедити храну за стоку и све друго што им је неопходно. Да бисмо били успешни у томе, од пресудног значаја је добра координација између државе и локалних самоуправа.

Који је главни разлози да код нас радови на путевима добијају епитет „Скадра на Бојани”: мутне радње, неспособност или ...?
– Сведоци смо да је у претходном периоду у путној привреди било много неодговорности, недисциплине, али и озбиљних злоупотреба, због којих се данас воде и судски процеси. Сви који плаћају путарине и порез држави, очекују да за тај новац добију квалитетне путеве, што досад није био увек случај. Учинићу све да се таква слика о нашој инфраструктури промени, да се рокови поштују, а новац троши наменски, уз много више контроле него досад.

Како да се држава избори са онима који пробијају рокове изградње, што је случај и са Жежељевим мостом?
– Инсистираћемо да граде они који могу да обезбеде квалитет и испоштују рокове, јер је много новца и времена изгубљено због непоштовања рокова и промена услова уговора. Не можемо побећи од проблема које смо наследили, али ћемо се свакако трудити да уведемо правила која ће морати сви да поштују. Градилишта ћу обилазити онолико пута колико буде потребно да се неки посао заврши, а на терену ће бити присутни и државни секретари, помоћници, као и инспекције.

Да ли вара утисак или се нешто стишала прича с Јужним током?
– Србија је учинила све да крене изградња гасовода Јужни ток, усвајајући неопходне законе и подзаконска акта. Фактори који тренутно утичу на динамику реализације морају бити решени на релацији ЕУ - Руска Федерација, и то је нешто на шта Србија не може да утиче. Много више треба да нас брине како да обезбедимо довољно гаса за јесен и зиму, будући да украјинска криза траје, а Србија гас добија само из једног правца. Чак и када напунимо подземно складиште у Банатском Двору и заменимо гас мазутом, уколико дође до прекида дотока из Украјине, недостајаће нам 40 одсто гаса. О томе морамо мислити на време и обезбедити гас у неким другим складиштима.

Закони без резултата
Хоће ли грађани најзад видети крај мукама око легализације?
– Чињеница је да прича око легализација бесправно подигнутих објеката траје неприхватљиво дуго и да је усвајано неколико закона без конкретних резултата. Већ сам припремила предлог за решавање питања легализације и проследила га премијеру Вучићу. Када сагледамо предности и евентуалне мане тог предлога, биће с њим бити упозната и јавност.