МИНИСТАР ВЕСИЋ: УКИДАЊЕМ ЗАКОНА О КОНВЕРЗИЈИ ОСЛОБАЂАМО ЗАРОБЉЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛ СРПСКЕ ПРИВРЕДE

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфаструктуре Горан Весић поручио је у свом обраћању у Народној скупштини Републике Србије да се укидањем конверзије уз накнаду, што предвиђају измене Закона о планирању и изградњи, ослобађа заробљени потенцијал српске привреде, подстиче раст грађевинске индустрије и даљи економски развој Србије.

Навео је да се закони доносе како би се неко питање системски решило, и никада зарад награде или кажњавања појединаца, већ ради општег добра.

Какве су последице Закона о конверзији, илустровао је примером да Београд има 1,2 милиона квадрата пословног простора, а Софија 2,6 милиона, Букурешт 2,7 милиона, а Будимпешта чак 4,8 милиона квадрата пословног простора.

„То је тих 14 година заблуда, због којих смо у ситуацији да немамо довољно пословног простора, што значи мање инвестиција“, рекао је министар.

Србија је од конверзије зарадила нешто мало више од 30 милиона евра, а заробљено је више од 5.000 локација, истичући да би држава, да је само једна од тих локација искоришћена, могла да заради више од тих 30 милиона евра од пореза на имовину, ПДВ-а, плата за људе у грађевинарству и других дажбина, посебно је истакао Весић.

Појаснио је да се и по још увек важећем закону на земљиште испод објекта и на земљиште за редовну употребу, у већини случајева на плаћа конверзија, па је скоро 94 одсто конверзија урађено без накнаде, јер је свака фирма доказала да је земљиште или за редовну употребу или да има земљиште испод објекта.

“То јасно показује да је реч о институту који не доноси новац у државну касу, јер у 94 одсто случајева није наплаћено ништа, а који кочи развој локација. Није рационално да се тај институт задржи, ниједна влада то не би урадила“, подвукао је министар Весић.

Истакао је и да су све земље бивше Југолавије укинуле конверзију уз надокнаду, одавно – Словенија 1997, Хрватска 1996, БиХ пре скоро 20 година, док је у Северној Македонији то урађено за један денар.

То значи да се укидањем конверзије уз накнаду завршава својинска трансформација у Србији, као последњој од бивших репубика СФРЈ, додао је Весић.

„Укидањем конверзије ослобађа се заробљени потенцијал српске привреде и то је антирецесиона мера, јер тиме омогућавамо привреди да настави да гради. Ослободићемо се и заблуда из прошлости да сваки пут држава треба да узме паре од привредника. Притом, тако се боримо са рецесијом у грађевинарству, које ће добити замајац“, рекао је Весић.

Додао је да ће користи имати и држава, која ће приходовати додатни новац, привредници који ће моћи да раде и грађани који ће имати ниже цене некретнина.

Поред тога, оно што је веома важно, а што је Весић истакао је то да укидање накнаде за конверзију земљишта омогућује легализацију кућа избеглицама из Хрватске, које су своје домове махом изградили у Грмовцу, Бусијама, Алтини, Плавим Хоризонтима… на земљишту пољоприведних комбината који више не постоје.

На крају министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре објаснио је да државно земљиште није предмет конверзије и да не треба обмањивати јавност да ће се оно продавати или давати некоме, као што је било речи о Београдском сајму.