Весић на Форуму у Трсту позвао италијанске компаније да се укључе у инфраструктурне пројекте у Србији

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, који у Трсту учествује на Привредном форуму Србија-Италија, позвао је италијанске компаније да се јаве на тендере и укључе се у пројекте обнове и изградње саобраћајне инфраструктуре у Србији, истичући да се наша земља убрзано развија и да је право место за инвестирање.

На округлом столу "Инфраструктура – одрживост и иновација", Весић је представио најзначајније пројекте који се раде или се њихов почетак ускоро очекује, као и најважније резултате српске економије, који последњих година бележи континуирани раст.

Указујући да је управо Трст симбол српско-италијанског пријатељства, Весић је истакао да је Србија прошле године у област инфраструктуре, из републичког буџета уложила 3,8 милијарди евра, а ове године четири милијарде евра, по чему је лидер на Западном Балкану.

"Учешће фиксних инвестиција у номиналном износу БДП у 2023. години је било веће од 23 одсто, од чега је седам одсто ниво државних инвестиција. Посебно смо задовољни сто имамо највећи прилив страних директних инвестиција на Западном Балкану, већи од свих других земаља региона заједно", рекао је министар.

Изнео је податак да је кумулативни раст БДП-а од 2000. до 2023. године износио укупно 12 одсто, док је само прошле године, према проценама РЗС, тај раст износио 2,5 одсто.

Отуда и очекивања да Србија ове године има раст БДП-а д 3,4 одсто, док су процене раста ММФ-а за 2025. и 2026. године између 4 и 5 одсто годишње, додао је Весић.

"Укупан БДП Србије износи 69,5 милијарди евра, а све друге земље Западног Балкана укупно имају БДП од 67 милијарди евра. План је да до 2027. године наш БДП вреди 100 милијарди евра. Чак 63 одсто свих страних директних инвестиција на Западном Балкану долази у Србију. У 2022. години укупан износ инвестиција у Србији је био 4,4 милијарде евра, у 2023. - 4,5 милијарди евра, а ове године очекујемо још већи прилив", рекао је Весић.

Пренео је да је Србија лане изменила неке од важних закона, уводећи у прописе управо принцип одрживости, који је постао основ када је у питању и грађевинска индустрија.

Тако ће се од 2028. сви грађевински пројекти у Србији радити у БИМ технологији, а од 2026. важиће принцип који подразумева да се свима који раде према принципима зелене градње омогући поврат доприноса за грађевинско земљиште у износу од 10 одсто, док ће сви који граде више од 10.000 квадрата морати да граде према принципима зелене градње.

"Тако подстичемо еколошке материјале, градњу која је заснована на одрживости и заштити животне средине", подвукао је министар.

Додао је да је Министарство на чијем је челу посебну пажњу посвећује електромобилности, па је закон предвидео да при изградњи резиденцијалних или стамбених објеката, обавезно буде обезбеђен одређен број места за електропуњаче. 

Посебно је навео да ће, након завршеног тендера на аутопутевима и брзим саобраћајницама бити постављено 320 електропуњача, а да су тај посао добиле српска компанија "Itech" у сарадњи са три италијанске компаније.

Подсетио је и да је обавеза да пумпе на четири места за гориво имају један електропуњач.

Уведена је и обавеза да се поседује сертификат о енергетским својствима зграда, што значи да у наредних 10 година неће бити купопродаје без енергетских пасоша, што је тренд и у Европи. Весић је истакао да је Србија посебан акценат ставила на изградњу пруга.

"Сада имамо 76 км брзих пруга, до краја године пустићемо у саобраћај још 108 километара брзе пруге према Мађарској. Очекујемо да распишемо тендер за изградњу 230 километара брзе пруге Београд - Ниш и позивамо вас да на њему учествујете. Очекујемо да током јуна распишемо тендер за претквалификацију, а током јуна ће у ПКС бити организован састанак за све европске компаније које су заинтересоване да учествују у изградњи. Дођите, учествујте", позвао их је министар Весић.

Додао је да Србија са ЕУ наставља са изградњом нових 135 километара пруге према Северној Македонији, као и да је са владом Грчке договорена градња пруге од Солуна до Скопља. То значи да ће у наредних 10-ак година, када пројекат буде готов, једна од најбржих пруга у Европи бити управо она између Будимпеште и Атине, дуга 1.521 километар.

"Поред тога, радимо пруге према суседима, очекујемо да са ЕУ ускоро распишемо тендер за обнову пруге према Црној Гори, градимо пругу Београд - Сарајево, као што ћемо градити пругу према Румунији. Италијанске компаније које имају искуства са извођењем радова на железници могу да дођу до тих послова", указао им је Весић.

Навео је и да у оквиру пројекта "Запловимо Србијом", следи неколико пројеката обнове и изградње лука, где такође постоји простор за италијанске компаније.

Навео је да ће ове године у Србији бити завршено 166 км ауто-путева и брзих саобраћајница а до 2026. и нових 487 километара.

"Сада имамо око 1.000 километара аутопутева и брзих саобраћајница, а посебно радимо на томе да то буду паметни путеви. Имамо идеју да поставимо соларне панеле дуж ауто-путева, да почнемо да производимо струју на путевима и пругама", додао је Весић.

Истакао је да се Србија убрзано развија, јер се влада определила да више улаже у инфраструктуру, како би привреда боље радила.

"Очекујемо да заиста велики број италијанских компанија дође да ради на нашим новим пројектима. Добродошли сте у Србију, имате добар имиџ у Србији. Италијански привредници су навикли да раде са српским компанијама. Потпуно смо отворени за сарадњу и зато вас позивам да дођете у Србију, да се пријавите на тендере и да дате допринос развоју наше земље", поручио им је министар Весић.